Inspiracija za nove materijale obično se traži u prirodi, geometriji ili industrijskim formulama. Zato je jučerašnja priča TechXplorea toliko osvežavajuća: istraživači sa Univerziteta u Edinburgu uzeli su jednostavne kineske znakove i od njih napravili metamaterijale kako bi videli kako različiti oblici raspoređuju opterećenje. Ispostavilo se da simboli nisu zanimljivi samo kao pismo ili kultura, već i kao veoma upotrebljiva mehanička arhitektura.
TechXplore objašnjava da su naučnici birali znakove koji se nadograđuju jedan na drugi i imaju jasne konstruktivne razlike: zakrivljene, razdvojene delove i horizontalne „grede”. Kada su te oblike sabili pod velikim pritiskom, pokazalo se da tanki, razdvojeni delovi prvi popuštaju, dok znakovi sa horizontalnim potezima mnogo bolje raspodeljuju teret na susedne delove, stabilizuju strukturu i odlažu pucanje. Drugim rečima, ono što je u pismu vizuelni potez, u materijalu postaje prava lekcija o čvrstini.
To je zanimljivo iz više razloga. Najpre zato što širi pojam inspiracije u inženjerstvu. TechXplore navodi da autori ne misle da se priča završava na kineskim znakovima, već da bi slični obrasci mogli nastati i iz bengalskog pisma, arapske kaligrafije ili drugih kulturnih geometrija. To znači da pismo, ornament i konstrukcija više ne stoje u odvojenim fiokama. Jedan znak može biti i lingvistički simbol i korisna mehanička ćelija. Takav spoj kulture i tehnologije veoma je redak, a upravo zato toliko privlačan.
Možda je najlepši deo ove priče to što pokazuje da nauka i humanistika ne moraju da se gledaju preko ramena. Ponekad baš kulturni oblik, koji vekovima živi na papiru, postane ideja za nešto što će sutra nositi teret, apsorbovati pritisak ili inspirisati novu vrstu materijala. U vremenu kada se STEM i „ostalo” često predstavljaju kao odvojeni svetovi, ovakva vest vrlo tiho kaže nešto mnogo pametnije: dobra forma se prepoznaje svuda, bilo da je u knjizi, na zidu ili u laboratoriji. A kada se to jednom shvati, i pismo počne da izgleda kao inženjerski alat.
S.B.
