Od 14. do 27. avgusta, Crkva nas uvodi u dane posvećene Majci Božijoj – skromne, tihe i ispunjene molitvom. Gospojinski post je vreme kada se vernik udaljava od buke sveta i približava onoj tišini, u kojoj se čuje glas Božiji.
„Taj vid podviga i uzdržanja od telesne hrane nije zbog toga, radi uzdržanja, nekog fizičkog izgleda, nego jeste zaista u službi stvaranja i zadobijanja duhovnih vrlina. Post nas prosto navodi na taj jedan podvig, a uzdržanje nas vežba da mi zadobijemo poslušanje, zadobijemo smirenje, ljubav, poslušnost i samouzdržanje kako bismo videli dublju poruku određenog događaja, određene priče, određenih radnji kojima mi težimo i o kojima razmišljamo u toku posta“, kaže protojerej Velimir Vrućinić, starešina Saborne crkve u Novom Sadu.
U danima posta, crkva vernicima upućuje poziv na mir, praštanje i ljubav – poruku koja prevazilazi granice svakodnevnog života.
„Naravno, ne treba da se plašimo, ne treba da se zbunjujemo u tome kako ćemo uspeti – da li je to određeni napor koji ja prihvatam na sebe neću već unapred, znači da ja neću uspeti. Kako ću, da li ću se preopteretiti, uopšte ne treba o tome da razmišljamo. Na nama je da dolazi određeni period, određena radnja koju ću ja da prihvatim za sebe u onoj meri u kojoj od mene i duša i telo dozvoljava snaga, a znam da će meni biti na korist i na radost, jer to je jedna duhovna vežba, dakle duhovne vrline, duhovne plodove koji će me zaista ukrasiti i čuvati i braniti u ovom današnjem vremenu“, dodaje protojerej, Vrućinić.
Post se završava 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba. Ovaj post, koji traje 14 dana, počinje na praznik Svetih mučenika Makaveja i smatra se jednim od najstrožih postova u pravoslavnoj tradiciji, posebno značajnim za žene. Tokom Gospojinskog posta, vernici se pridržavaju strogih pravila posta, posteći na vodi i ulju, osim na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu. Ovaj post se smatra strožim od Božićnog i Apostolskog posta, zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici.
Prvi put se spominje u spisima Teodora Studita 826. godine, a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166. godine. Telesni post podrazumeva uzdržavanje od jela životinjskog porekla, dok duhovni post zahteva odricanje od grešnih misli, želja i dela. Cilj posta je smirenje i duhovno osveženje kroz molitvu i odricanje, što vodi ka oslobađanju duha i tela od grešnih sklonosti.
