Konstituisanje novog saziva parlamenta u Sloveniji obeležili su iznenađujući politički obrti – izbor Zorana Stevanovića za predsednika skupštine i sve realnija mogućnost da Janez Janša ponovo preuzme vlast.
U Slovenija je konstituisan deseti saziv parlamenta, nakon što su verifikovani mandati 90 poslanika izabranih na izborima održanim 22. marta. Iako je odluka o potvrđivanju mandata doneta jednoglasno, početak rada parlamenta obeležili su snažni politički potresi i neizvesnost oko formiranja nove vlade.
Slične vesti
Najveće iznenađenje predstavlja izbor Zorana Stevanovića, lidera stranke Resnica, za predsednika Narodne skupštine. Njegovu kandidaturu su u poslednjem trenutku podržale desne partije, uključujući i blok oko Janeza Janše, nakon višednevnog zastoja u pregovorima.
Politički analitičari ocenjuju da je ovaj potez značajno promenio postizbornu dinamiku i ojačao poziciju desnog spektra. Novinar Jurica Kerbler ističe da je Stevanovićev izbor „vetar u leđa Janši“, ali i ozbiljan udarac dosadašnjem premijeru Robertu Golobu, koji nije uspeo da obezbedi parlamentarnu većinu, pišu slovenački mediji.
Golob je prethodnih dana pokušavao da formira vladu nacionalnog jedinstva koja bi isključila Janšin blok, nudeći ključne resore potencijalnim partnerima. Međutim, pregovori su propali zbog neslaganja oko političkog pravca i insistiranja desnih stranaka na formiranju ideološki homogenije vlade.
Istovremeno, Janez Janša je najavio proteste protiv, kako tvrdi, nepravilnosti i korupcije u izbornom procesu. Ipak, deo analitičara smatra da je reč o političkom pritisku i pokušaju mobilizacije biračkog tela u trenutku kada se odlučuje o formiranju izvršne vlasti.
Ukoliko uspe da okupi potrebnu podršku, Janša bi mogao da formira manjinsku vladu i po četvrti put preuzme funkciju premijera, što bi predstavljalo značajan politički povratak.
Dodatne kontroverze izazvale su i najave o povećanju plata državnih funkcionera, koje bi mogle biti među prvim odlukama novog saziva parlamenta. Prema predlozima koji su se pojavili u javnosti, zarade poslanika kretale bi se od 5.000 do 10.000 evra, dok bi ministri primali između 7.000 i 9.000 evra. Plata premijera mogla bi dostići i 10.000 evra mesečno.
Takve najave izazvale su negodovanje dela javnosti, posebno u kontekstu političke nestabilnosti i dugotrajnih pregovora o vlasti. Iako su plate u Sloveniji tradicionalno više nego u većem delu regiona, povećanje primanja političara u ovom trenutku mnogi vide kao nepopularan potez.
U narednim danima očekuju se intenzivni pregovori o formiranju vlade, a politički rasplet u Ljubljani mogao bi imati šire implikacije i na odnose unutar regiona, ali i na smer buduće politike Slovenija.
