PODGORICA – Skupština Crne Gore je na sinoćnoj sednici usvojila predlog Zakona o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš, čije su predložene izmene i dopune prošle godine izazvale oštre polemike u crnogorskoj javnosti. Iako je prvobitna namera bila drugačija, iz teksta zakona, koji je usvojen sa 40 glasova za, tri protiv i dva uzdržana, ipak neće biti izbrisana formulacija „nasilna aneksija“, koja se odnosi na ujedinjenje Crne Gore i Srbije 1918. godine. Vladajući Pokret Evropa sad (PES) je od tog brisanja odustao i fokusirao se na rešavanje imovinskih pitanja porodice princa Nikole Petrovića – Njegoša.
Odluka parlamentarne većine da zadrži kontroverznu istorijsku kvalifikaciju u zvaničnom pravnom aktu ponovo je uzburkala strasti na političkoj sceni. Dok jedni u ovome vide nužan kompromis zarad imovinskih rešenja, drugi upozoravaju na duboke identitetske podele i slanje poruka koje direktno pogađaju srpski narod u Crnoj Gori.
Podrška zakonu stigla je sa različitih strana političkog spektra, dok su partije nekadašnjeg Demokratskog fronta ostale podeljene:
Zakon su zvanično podržali poslanici Pokreta Evropa sad, Demokratske Crne Gore, Nove srpske demokratije (NSD), Bošnjačke stranke, kao i predstavnici Hrvatske građanske inicijative i Force. Sa druge strane, protiv je bila Demokratska narodna partija (DNP), dok je Socijalistička narodna partija (SNP) ostala uzdržana.
Nakon glasanja, predsednik Skupštine Andrija Mandić je izjavio da se usvajanjem ovog zakona zapravo otvara pravni put da se imovina u narednom periodu vrati i nekim drugim porodicama i verskim organizacijama, eksplicitno navodeći Srpsku pravoslavnu crkvu, dinastiju Karađorđević i porodicu Zuber.
Iako se pravno izbeglo direktno imenovanje susedne države, istorijski kontekst je potpuno jasan:
U samom tekstu zakona Srbija se ne imenuje izričito, ali se pod takozvanom aneksijom iz 1918. godine nedvosmisleno podrazumeva ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom posle Prvog svetskog rata.
Vladajući PES je još 20. aprila predao u skupštinsku proceduru ovaj novi predlog izmena zakona, kojim se odustalo od uklanjanja reči „nasilne“ u formulaciji o aneksiji države – što je inače bilo predviđeno prvom, ranijom verzijom dokumenta, a na šta je deo crnogorske javnosti prošle godine oštro protestovao. Podseća se da su Demokratska narodna partija i Nova srpska demokratija tada u potpunosti tražile brisanje spornog člana 1, u kojem se nalazi termin „nasilne aneksije“, dok su predstavnici SNP-a u međuvremenu povukli svoj amandman da se ovaj član briše ili izmeni.
Pored istorijskih kvalifikacija, iz teksta su izbačene i neke specifične odredbe o nasleđivanju:
U novom predlogu zakona uklonjene su odredbe koje su predviđale da bi, u slučaju da crnogorska dinastija nema potomaka po muškoj liniji, tradiciju trebalo da nastavi najstarije žensko dete.
Novi predlog zakona potvrđuje da parlamentarna većina praktično stoji iza formulacije da je Crna Gora 1918. bila žrtva nasilne aneksije.
Ovakav ishod izazvao je oštre kritike u delu medija i javnosti. Kako ukazuje crnogorski portal Borba, ovakvom formulacijom Srbija se posredno označava kao okupatorska država. Portal navodi da je reč o političkoj poruci koja udara direktno na trećinu građana Crne Gore koji se na popisima izjašnjavaju kao Srbi.
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš sa 40 glasova za, tri protiv i dva uzdržana. Iz teksta ipak nije izbačen termin „nasilna aneksija“ koji se odnosi na ujedinjenje sa Srbijom 1918. godine, jer je vladajući PES odustao od brisanja i fokusirao se na imovinska pitanja porodice princa Nikole. Zakon su podržali PES, Demokrate, NSD, BS, HGI i Forca, protiv je bio DNP, dok je SNP ostao uzdržan nakon povlačenja amandmana o brisanju spornog člana. Predsednik parlamenta Andrija Mandić poručio je da ovo otvara put za restituciju imovine SPC, Karađorđevićima i porodici Zuber, dok kritičari upozoravaju da zadržavanje ove formulacije označava Srbiju kao okupatora i vređa trećinu građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao Srbi.
M. D.
