Zbog intenzivnijeg širenja afričke kuge svinja u više delova Srbije, Nacionalni krizni centar održao je vanredni sastanak na kojem je analizirana trenutna situacija i dogovoreno dodatno jačanje kontrole prometa životinja, rada veterinarskih službi i koordinacije svih nadležnih institucija.
Zbog pogoršane epizootiološke situacije izazvane afričkom kugom svinja, u Upravi za veterinu održan je hitan sastanak Nacionalnog kriznog centra za suzbijanje ove bolesti, nakon kojeg je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić za ponedeljak, 13. jula, zakazao sastanak na najvišem državnom nivou sa predstavnicima svih ključnih institucija.
Slične vesti
Na sastanku je analizirano trenutno stanje na terenu, sa posebnim osvrtom na širenje virusa na velike komercijalne farme, kao i na izrazito složenu situaciju u Mačvanskom i Sremskom okrugu i na području Beograda.
Prema podacima Uprave za veterinu, zaključno sa 9. julom, afrička kuga svinja potvrđena je na 496 gazdinstava u 18 opština i osam upravnih okruga. Na zaraženim gazdinstvima uginulo je 1.015 svinja, dok je, radi sprečavanja daljeg širenja bolesti, eutanazirano 10.515 životinja.
Učesnici sastanka ocenili su da je neophodno dodatno pojačati koordinaciju svih nadležnih organa, veterinarskih službi, lokalnih samouprava i kriznih centara kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti i zaštitila domaća svinjarska proizvodnja.
Poseban akcenat stavljen je na strožu kontrolu prometa svinja i ograničavanje njihovog kretanja u zaraženim i ugroženim područjima, kao i na dosledno sprovođenje svih propisanih biosigurnosnih mera. Istaknuto je da regionalni krizni centri moraju biti svakodnevno operativni, uz intenzivniji rad veterinarske inspekcije i veću logističku podršku lokalnih samouprava.
Na sastanku zakazanom za ponedeljak učestvovaće predstavnici Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Kabineta predsednika Republike, Kabineta predsednika Vlade, načelnici upravnih okruga i predstavnici lokalnih samouprava sa područja na kojima su registrovana žarišta bolesti.
Današnjem sastanku prisustvovali su i predstavnici Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, veterinarskih specijalističkih instituta iz Beograda, Novog Sada i Požarevca, kao i predstavnici Uprave za šume, čime je dodatno ojačana međuinstitucionalna saradnja.
Ministarstvo je ponovo apelovalo na vlasnike svinja da striktno primenjuju mere biosigurnosti, svako uginuće ili sumnju na bolest odmah prijave veterinarima, ne premeštaju životinje mimo propisa i ne kupuju svinje nepoznatog zdravstvenog statusa. Posebno je naglašeno da se leševi uginulih životinja ne smeju uklanjati na nepropisan način.
Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije državni sekretar Predrag Rojević izjavio je da država nastavlja isplatu naknade štete vlasnicima životinja koje su, po nalogu veterinarske inspekcije, ubijene ili eutanazirane. U skladu sa Zakonom o veterinarstvu, tokom ove godine isplaćeno je 24.925.740 dinara odštete.
Rojević je ocenio da je, uprkos složenoj situaciji, afrička kuga svinja pod kontrolom, ali je upozorio da najveći izazov predstavlja pojava bolesti na velikim komercijalnim farmama. Kao primer naveo je farmu Mistral u Hrtkovcima, u opštini Ruma, gde je virus potvrđen među gotovo 11.000 svinja, nakon čega su odmah sprovedene propisane veterinarske mere.
On je podsetio da je do 9. jula doneto 49 rešenja o proglašenju zaraženih područja, dok je nakon sprovedenih mera ukinuto 31 rešenje, što pokazuje da se na pojedinim lokacijama situacija uspešno stabilizuje.
Državni sekretar Željko Radošević poručio je da nema razloga za paniku, naglašavajući da je afrička kuga svinja prisutna u više od 70 država sveta i u 16 zemalja Evropske unije, te da Srbija primenjuje sve raspoložive mere za njeno suzbijanje.
On je istakao da je brzina prijavljivanja sumnjivih slučajeva od presudnog značaja za ograničavanje širenja bolesti, podsetivši da afrička kuga svinja predstavlja jednu od najskupljih zaraznih bolesti u stočarstvu zbog velikih direktnih i indirektnih ekonomskih gubitaka.
Uprkos aktuelnoj situaciji, nadležni ukazuju da domaći sektor svinjarstva beleži i pozitivne pokazatelje. Tokom 2025. godine broj kvalitetnih priplodnih krmača povećan je za 18,4 odsto, odnosno za oko 11.000 grla u odnosu na prethodnu godinu, što ukazuje da se proizvodnja postepeno oporavlja, uz očekivanje da će pooštrene mere doprineti očuvanju tog trenda.
