Bližili su se jedanaesterci, a režiser prenosa je s razlogom zumirao klupu Australije. Selektor Toni Popović podigao je prekaljenog Metjua Rajana, signalizirajući mu da uđe umesto sjajnog Patrika Biča. Formula je bila jasna: ili pukovnik ili pokojnik. Nažalost po naciju sa petog kontinenta, Popović je izabrao ovo drugo. Australija nije Holandija, Toni Popović definitivno nije Luj van Gal, a ovo nije Brazil 2014. godine. Pokušaj prepisivanja čuvenog manevra sa Timom Krulom srušio se kao kula od karata jer se iskusni Rajan, bivši golman Valensije i Arsenala, pokazao kao potpuno pogrešan izbor, dok su Egipćani rutinski iskoristili ponuđeni poklon i otišli u osminu finala.
Tragičari penal-serije nisu bili samo na gol-liniji. Pitanje koje će javnost postaviti Popoviću jeste – zašto su štoperi preuzeli odgovornost? Da li su se gorostasni Hari Sutar i osamnaestogodišnji Lukas Herington sami javili ili je to bila odluka selektora, ostaje enigma, ali su obojica demonstrirali nedostatak hladnokrvnosti. Sutar je lansirao loptu preko prečke, dok je mladi Herington uzdrmao okvir gola. Sa druge strane, Rajan je birao stranu pre nego što bi Egipćani uopšte prišli lopti, pa su Mahmud Saber, Rami Rabija, Mohamed Salah i Hosan Abdelmaguid bez problema pogađali mrežu.
Sve to je bacio u senku fantastičnu partiju mladog Patrika Biča tokom 120 minuta. Upravo je Bič skinuo zicer Rabiji u nadoknadi regularnog dela i spasao tim. Egipat je, uprkos prolazu, morao da preživi sopstvenog „samoubicu“ u liku Mohameda Hanija. Levi bek Faraona je svojim autogolom (čak 13. na ovom prvenstvu, čime je srušen rekord iz Rusije) anulirao rano vođstvo koje je doneo Emam Ašur na asistenciju Karima Hafeza. Faraoni su dominirali, Marmuš je promašio nemoguće, Salah je u produžetku loše uhvatio dropku, ali su na kraju, zahvaljujući neshvatljivim odlukama na klupi protivnika, proslavili veliki trijumf.
M.M.
