ZAGREB – Mladi u Hrvatskoj i dalje najkasnije u Evropskoj uniji napuštaju roditeljski dom, pokazuju najnoviji podaci Evrostata za 2025. godinu, prema kojima se u ovoj susednoj zemlji od roditelja odlazi u proseku tek sa 31,5 godina, dok je prosek na nivou EU 26,3 godine.
Hrvatska se tako ponovo našla na samom začelju evropske liste, a razlika u odnosu na prosek Unije iznosi više od pet godina, čime je zabeležen i blagi porast u odnosu na godinu ranije, kada se iz porodičnog doma odlazilo sa prosečno 31,3 godine.
Analize pokazuju da kasno osamostaljivanje nije posledica samo studiranja ili nezaposlenosti, već kombinacija nepovoljnih ekonomskih prilika, visokih cena nekretnina i specifičnih društvenih i porodičnih obrazaca.
Veliki jaz između severa i juga Evrope i stambena kriza
Novi podaci Evropske komisije i Evrostata ukazuju na duboke strukturne probleme na tržištu nekretnina:
Severnjaci se osamostaljuju deceniju ranije: Iza Hrvatske po starosnoj dobi odlaska sledi Grčka sa 30,9 godina, dok se na severu Evrope mladi osamostaljuju znatno ranije – u Finskoj sa 21, a u Danskoj sa 21,8 godina.
Radno angažovani, a žive sa roditeljima: U Hrvatskoj čak 75,3 odsto mladih između 18 i 34 godine živi u roditeljskom domaćinstvu (naspram proseka EU od 49,8 odsto), pri čemu više od polovine njih ima zaposlenje sa punim radnim vremenom.
Manjak od 230.000 stanova: U izveštaju Evropske komisije za 2026. godinu ističe se da Hrvatskoj nedostaje oko 230.000 stambenih jedinica, uz izražen problem nedovoljne ponude stanova za dugoročni zakup i nedostatak socijalnog stanovanja.
M. D.
