Decu je u Hramu dočekala i ministarka u tehničkom mandatu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski.
U poseti Srbiji boravi 56 učenika iz Hercegovine, uzrasta sedmog i osmog razreda osnovne škole, iz Trebinja, Bileće, Gacka, Nevesinja i Berkovića.
Oni su u Hram došli noseći zastave Srbije kao i zastavu na kojoj je ikona Svetog Dimitrija.
Poseta predstavlja priliku da se deca iz Hercegovine upoznaju sa Srbijom, njenim kulturnim i duhovnim nasleđem i da, povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, dodatno osete značaj povezanosti srpskog naroda sa obe strane Drine.
Na kraju prijema u Hramu je mladi guslar Đorđe Stevović izveo numeru Isusovo krštenje.
Patrijarh Porfirije održao je tom prilikom besedu u kojoj je naveo da mu je mnogo draga kada u Hram Svetog Save dođu deca iz Hercegovine, oblasti koja je bila poverena na rukovođenje Svetom Savi.
„Ovde svi treba da dolazimo, da imamo Svetoga Savu pred sobom, stojeći pred licem Božijim, svedočimo da smo pravoslavni hrišćani, da smo jedna crkva, Srpska pravoslavna crkva. I da smo jedan narod, gde god da živimo i širom zemaljskog sveta, da smo jedan narod, baš tako što smo narod Svetoga Save“, rekao je Porfirije.
Naglasio je da sva braća i sestre iz Republike Srpske koja su vezana za SPC i mole se Bog na taj način čuvaju u potpunosti svoj identitet.
„Nemate problem da poštujete i druge sa kojima se susrećete i sa kojima živite, bez obzira o kom se narodu radi“, dodao je patrijarh.
Patrijarh srpski je ukazao da je Sveti Sava u svoje vreme upravo tome učio i na taj način živeo.
Navodeći da svakodnevno ima nesporazuma, patrijarh je istakao da hrišćanin zna za praštanje i da je zato jako bitno što je u suštini hrišćanstva jedna od stvari i praštanje.
Ministarka u tehničkom mandatu Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je za Tanjug da je cilj jedinstvenog zajedničkog srpskog kulturnog prostora stvaranje zajedničkog vrednosnog sistema – da dete u Beogradu razume i oseća potrebe i poznaje svoje vršnjake u Trebinju, u Bileći, u Nevesinju, i obrnuto.
Prema njenim rečima, to je suština povezivanja srpske dece.
„Pogrešila bih kada bih rekla da su u poseti gosti, a da smo mi domaćini, jer oni ovde nisu gosti. Ovo je njihova zemlja, ovo je njihov grad, i za dečicu iz Hercegovine, Srbija je druga kuća u odnosu na Republiku Srpsku“, navela je Stamenkovski.
Naglasila je da resorno ministarstvo pored toga što vodi računa i neguje tradiciju sećanja na oslobodilačke ratove na prostoru Srbije i šire, da ono vodi računa i o budućim naraštajima koji bi trebalo da budu naslednici, kako kaže, celokupne ideje sećanja i negovanja ratne prošlosti.
„Trebalo bi da oni uvek ovde budu dobrodošli, da Srbiju osećaju kao svojom, što i osećaju, i zato se trudimo da ih ovde sačekamo onako kako to dolikuje, da njihovu posetu organizujemo na najbolji mogući način, kako bi upoznali značajna kulturna, nacionalna, duhovna i blaga i mesta, i pre svega da bi upoznali svoje vršnjake“, navela je Stamenkovski.
U Republici Srpskoj živi preko milion Srba, to je vitalan deo našeg etničkog korpusa, našeg nacionalnog bića, koji vrednuje i čuva naše vrednosti, i mislim da su oni zaslužili da uvek ovde budu sačekani raširenih ruku, baš onako isto kao što i oni dočekuju nas.
Govoreći o Hercegovini, ukazala je da je od davnina pun naziv Hercegovina Svetog Save.
„Zbog toga je posebna čast biti danas ovde, pod okriljem hrama Svetog Save, najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu, u prisustvu njegove Svetosti patrijarha srpskog, koji je izdvojio vreme da blagosilja dolazak dečice, da im se obrati i pošalje značajne duhovne pouke i poruke, i naravno i patriotske i verske lekcije koje su važne za svakog čoveka“, istakla je Stamenkovski.
Takođe, istakla je da je ministarstvo uputilo poziv mladima iz Trebinja da budu deo državne delegacije koja će krajem septembra boraviti na Krfu, povodom jubilarne godišnjice od iskrcavanja srpske vojske i stradanja na ostrvu Vido.
„Želimo da zajednički obeležavamo datume, da učestvujemo na zajedničkim ceremonijama, manifestacijama, gradeći tako jedinstvenu kolektivnu svest o potrebi da sačuvamo ono što smo bili i ono što smo danas, ali da izgradimo mostove na Drini koje niko ne može da poruši u 21. veku, i koji će nas upućivati jedni na druge, da pazimo i brinemo jedni o drugima, ne ugrožavajući bilo koga, ali pre svega voleći sebe“, poručila je Stamenkovski.
