Tržište poslovnog prostora u Srbiji tokom 2026. godine beleži rast prometa, ali razvoj nije ravnomeran. Dok se u Beogradu gradi i izdaje sve više savremenih kancelarijskih prostora, u pojedinim gradovima u unutrašnjosti Srbije veliki broj lokala ostaje prazan, uz slabiju potražnju i manje interesovanje investitora.
Prema podacima navedenim u analizi tržišta, vrednost prometa poslovnim prostorom povećana je za oko 30 odsto. Istovremeno, najveća koncentracija moderne ponude poslovnog prostora je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
U manjim sredinama gotovo da nema razvijenih modela poput poslovnog prostora „ključ u ruke“, odnosno potpuno opremljenih prostora u koje zakupac može odmah da useli poslovanje.
Agent za nekretnine iz Valjeva Snežana Gajić ocenjuje da je jedan od problema to što se uglavnom izdaju kvadrati, a ne prostori prilagođeni konkretnoj nameni, prenosi una rs.
„Ljudi prvenstveno izdaju kvadrate, a ne prostor koji ima namenu i u koji zakupac može da uđe i odmah ga koristi“, rekla je Gajić.
Prema njenim rečima, opremanje poslovnog prostora i njegovo prilagođavanje određenoj nameni može da zahteva između 30.000 i 50.000 evra, što bi se odrazilo i na cenu zakupa.
U Svilajncu veliki broj praznih lokala
Jedan od primera nesklada između ponude i potražnje je Svilajnac. Predsednik Opštine Svilajnac Predrag Milanović naveo je da se u gradu sa oko 9.000 stanovnika nalazi oko 1.070 lokala.
„Sada u Svilajncu imate desetine, da ne kažem stotine lokala koji su prazni“, rekao je Milanović.
On je ocenio da je takva situacija delom posledica politike iz devedesetih godina, kada su, umesto razvoja industrijskih zona, građeni brojni lokali uz očekivanje da će se na taj način razvijati trgovina.
Beograd sa drugačijom slikom tržišta
Situacija u Beogradu je znatno drugačija. U prestonici se, prema navedenim podacima, nalazi oko 1,4 miliona kvadratnih metara kancelarijskog prostora A i B klase, dok je oko pet odsto tog prostora trenutno slobodno za izdavanje.
Najveći zakupci kancelarija su IT kompanije, a među značajnijim korisnicima poslovnog prostora su i farmaceutske kompanije, advokatske kancelarije, konsultantske i agencije za nekretnine.
Cene zakupa kancelarija A klase u Beogradu kreću se između 16,5 i 18,5 evra po kvadratnom metru, bez servisnih troškova, koji iznose oko 4,5 evra po kvadratu, navodi agent za nekretnine Marko Jevtić, prenosi RTS.
Jevtić je naveo i da je poslednjih meseci zabeležen veći priliv ukrajinskih kompanija koje svoje poslovanje prebacuju u Srbiju.
Novi poslovni centri na obodima Beograda
Zbog popunjenosti centralnih gradskih zona, novi poslovni centri sve se više razvijaju na obodima Beograda, uz glavne saobraćajnice i u blizini aerodroma.
Kao jedan od primera navodi se poslovni centar izgrađen na mestu nekadašnje kafane „Tri lista duvana“, koji raspolaže sa više od 8.000 kvadratnih metara kancelarijskog prostora A klase.
Prednost na tržištu sve više imaju objekti koji nude fleksibilne uslove zakupa, energetsku efikasnost, savremenu infrastrukturu i obezbeđen parking.
U segmentu servisiranih kancelarija zakupcima se nude i fleksibilniji modeli korišćenja prostora. Leon Pantelić, direktor servisiranih kancelarija „We Share“, naveo je da klijentima omogućavaju promenu prostora ukoliko se poslovanje proširi, smanji ili preusmeri na drugu lokaciju.
Cene takvih kancelarija, prema njegovim rečima, kreću se od 35 do 40 evra po kvadratnom metru.
Dok Beograd nastavlja da privlači nove investicije i zakupce, Novi Sad, Niš i Kragujevac razvijaju ponudu modernog poslovnog prostora, dok se u manjim sredinama i dalje suočavaju sa problemom velikog broja praznih lokala i slabije potražnje.
E.M.
