Poštansko sanduče obično je jedan od najdosadnijih predmeta ispred kuće. Kutija, otvor, broj, možda prezime i to je sve. Ali u ruralnim delovima Australije taj običan predmet postao je prava mala galerija narodske mašte. Tamo sanduče može biti stari frižider, mikrotalasna pećnica, bure, motorni deo ili bilo šta što čovek ume da pretvori u praktičnu šalu.
Reuters je objavio foto-priču o neobičnim poštanskim sandučićima duž puteva u Novom Južnom Velsu, gde se mogu videti stari kućni aparati, automobilski delovi i drugi predmeti koji su dobili novu funkciju.
Ova vest je mala, ali vrlo simpatična, jer pokazuje kako se lokalni duh često vidi u najobičnijim stvarima. Nije potrebno veliko umetničko delo da bi prostor dobio karakter. Dovoljno je da neko odbije da baci stari predmet i odluči da ga pretvori u nešto korisno, duhovito i prepoznatljivo.
Kod nas se slična domišljatost vidi po dvorištima, salašima, vikendicama i selima. Stari lonac postane saksija, točak od kola ukras, bure sto, stara vrata ograda, a limeni predmet dobije drugi život. To nije samo štednja, nego i vrsta kreativnosti koja ne traži dozvolu dizajnera.
Australijska sandučad su zanimljiva jer govore i o prostoru. Na dugim ruralnim putevima, gde su kuće udaljene, poštansko sanduče postaje znak prisustva. Ono kaže: ovde neko živi, neko ima humor, neko voli da se razlikuje.
U vremenu uniformisanih fasada, kataloške opreme i istih rešenja svuda, ovakvi predmeti deluju osvežavajuće. Nisu savršeni, ali imaju dušu.
Možda je najbolji dizajn ponekad baš onaj koji nastane bez plana, iz starog frižidera, malo boje i dobre volje.
S.B.
