Prosečna neto zarada u Srbiji u maju iznosila je 118.398 dinara, dok je prosečna potrošačka korpa vredela 110.739,43 dinara.
Na prvi pogled, odnos je povoljan: prosečna plata bila je dovoljna za pokriće prosečne korpe i ostajalo je oko 7.659 dinara.
Ali detaljnija slika pokazuje da se kupovna moć u maju ipak blago pogoršala.
Za prosečnu potrošačku korpu u aprilu bilo je potrebno 0,91 prosečne zarade, dok je u maju bilo potrebno 0,94 plate.
Drugim rečima, troškovi sadržani u prosečnoj korpi rasli su nešto brže u odnosu na prosečnu zaradu.
Korpa je za mesec dana poskupela
Prosečna potrošačka korpa u maju povećana je za 193,11 dinara u odnosu na april i dostigla je 110.739,43 dinara.
Minimalna korpa povećana je za 198,16 dinara i iznosila je 57.188,42 dinara.
Iako se radi o relativno malim mesečnim promenama, dugoročnije kretanje troškova predstavlja važan pokazatelj realne kupovne moći.
Zvanični podaci o potrošačkoj korpi Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine koriste se upravo za praćenje odnosa prihoda domaćinstava i troškova potrebnih za zadovoljenje definisanih potreba.
Prosečna plata nije isto što i plata većine građana
Jedan od razloga zbog kojih podatke o kupovnoj moći treba pažljivo tumačiti jeste činjenica da je prosečna zarada aritmetička sredina.
Ona može da bude znatno viša od zarade velikog broja zaposlenih ako mali broj veoma visokih primanja podigne prosek.
Zato podatak da je prosečna plata u maju bila veća od prosečne korpe ne znači da svako domaćinstvo sa jednom zaposlenom osobom može bez problema da podmiri sve troškove koje korpa obuhvata.
Još izraženija razlika postoji kod domaćinstava koja raspolažu minimalnim ili nižim zaradama.
Minimalna korpa skoro dvostruko niža od prosečne
Za minimalnu potrošačku korpu u maju bilo je potrebno 0,48 prosečne zarade.
To znači da je njena vrednost bila nešto manja od polovine prosečne neto plate.
Međutim, ovaj odnos ne treba poistovećivati sa viškom novca koji prosečan zaposleni ima nakon podmirenja svih mesečnih obaveza. Potrošačka korpa predstavlja definisani model potrošnje i ne obuhvata nužno sve izdatke koje jedno domaćinstvo može imati.
U javnosti se upravo zbog toga već duže vode rasprave o tome koliko struktura potrošačke korpe odgovara današnjem načinu života. Struktura korpe koja se koristi za obračun nije menjana godinama, što je ranije bilo predmet analiza ekonomista i sindikata.
Novi Sad i Beograd značajno iznad proseka
Regionalne razlike dodatno komplikuju sliku.
U maju je prosečna neto zarada u Beogradu iznosila 145.186 dinara, u Novom Sadu 133.320, a u Smederevu 123.634 dinara.
Kupovnu moć iznad republičkog proseka imali su Beograd, Smederevo, Kragujevac, Niš i Novi Sad.
Istovremeno, u Zaječaru, Užicu, Kraljevu i Valjevu prosečna zarada bila je veća od prosečne potrošačke korpe, dok je u drugim gradovima obuhvaćenim statistikom odnos bio nepovoljniji.
To znači da građanin sa prosečnom zaradom u jednom delu Srbije nema nužno istu ekonomsku poziciju kao zaposleni sa istim primanjem u drugom delu zemlje.
Šta je važnije od samog proseka
Za procenu životnog standarda sve je važnije posmatrati nekoliko pokazatelja istovremeno: rast zarada, kretanje cena, strukturu potrošnje i regionalne razlike.
Majski podaci pokazuju da je prosečna plata iznad vrednosti prosečne potrošačke korpe, ali i da se taj jaz smanjio u odnosu na april.
To znači da se kupovna moć, posmatrana kroz ovaj indikator, nije dramatično promenila, ali ni poboljšala u meri koju bi sugerisao samo rast nominalnih zarada.
Za domaćinstva je, na kraju, najvažnije koliko novca ostaje nakon podmirivanja hrane, stanovanja, energije, prevoza i drugih osnovnih troškova.
Zato podatak da je za prosečnu potrošačku korpu potrebno 0,94 prosečne plate jeste pozitivan pokazatelj, ali sam po sebi ne znači da je pritisak troškova života nestao. Naprotiv, činjenica da je taj odnos u maju pogoršan u odnosu na april pokazuje da će dalji rast cena i zarada ostati jedan od ključnih pokazatelja realne kupovne moći građana.
M. T.
