BEOGRAD – Uredba o ograničenju marži doneta je sa ciljem da se zaustavi rast cena i olakša svakodnevna kupovina građanima. Zvanični podaci govore o stabilizaciji, ali utisci potrošača su i dalje podeljeni. Da li su mere države zaista donele niže cene na rafovima i kako to izgleda u praksi?
Ne tako davno, usvojena na sednici Vlade Srbije, Uredba je trebalo da snizi cene na rafovima svih maloprodajnih lanaca. Uz to, najavio je ministar finansija Siniša Mali, da je ovo samo deo velikog paketa mera kojim bi sistemski trebalo rešiti uticaj rasta cena na rast inflacije.
Deo građana kaže da su cene manje, deo misli da su veće, dok treći smatraju da su ostale nepromenjene.
I dok su mišljenja potrošača podeljena, takvoj situaciji doprinose i zvanični podaci o cenama koji se mogu naći na Portalu otvorenih podataka svakog ponedeljka.
Prema tim podacima, primećena je nedoslednost – cene jaja, hleba i jogurta su 22. decembra bile više u odnosu na 1. septembar, dok su cene brašna, šećera i ulja bile niže.
„Upravo smo po tom pitanju imali anketu na društvenim mrežama i većina ljudi koji su odgovorili smatraju da su cene u najboljoj varijanti iste kao što su bile, čak su neke i veće nego pre. Dok su cene određenih proizvoda zaista pojeftinile, ostale cene su, reklo bi se, uglavnom na istom nivou ili sa nekim blagim pojeftinjenjem ali to nije ono kako je bilo najavljivano da će Uredba doneti niže cene za 15 do 20 odsto“, rekao je za Newsmax Balkans Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“.
Ono što sto je izvesno, ističe Gavrilović, to je da je Uredba o ograničenju marži zaista obuzdala rast cena koji je bio primetan u periodu pre nego što je stupila na snagu.
Iako je Uredba po svemu sudeći, uspela da zaustavi nagli rast cena, očekivani pad od 15 do 20 odsto u praksi nije u potpunosti ostvaren.
Ostaje pitanje da li će postojeće mere biti dovoljne da se standard građana trajno zaštiti – ili su potrebne strože kontrole i dugoročnija rešenja.
Izvor: Newsmax Balkans
