Ovo je jedna od onih vesti koja zvuči kao bajka o malim pobedama. Smitsonijan piše o većem bermudskom kopnenom pužu (Poecilozonites bermudensis) za koji se početkom devedesetih ozbiljno strahovalo da je nestao zauvek. Preokret se desio kada je mala grupa živih jedinki pronađena na mestu koje niko ne bi romantizovao: u uskom betonskom prolazu u Hamiltonu, glavnom gradu Bermude.
Od te tačke priča postaje primer kako se radi “dosadna” ekologija: partnerstvo lokalne vlasti, istraživača i česterskog zoološkog vrta. Čester Zoo je zvanično saopštio da je posle decenije uzgoja i pažljivog vraćanja u stanište pušteno više od 100.000 jedinki, a da se populacije stabilno primaju u šest zaštićenih šumskih zona.
Zašto je puž uopšte propao? Pored gubitka staništa i klime, ogromnu štetu su napravile invazivne grabljivice – naročito “ružičasti vučji puž” uveden da kontroliše drugu vrstu, pa je izabrao lakši plen: sitnije autohtone puževe. Program reintrodukcije je zato morao da bude “ratna igra” bio-bezbednosti, sa odabirom lokacija, monitoringom i zaštitom od predatora.
Najlepši deo je onaj koji ljudi često previde: puževi nisu “beznačajni”. U izjavi projekta naglašava se njihova uloga u kruženju hranljivih materija – jedu živo i raspadajuće bilje, pretvaraju ga u hranu za tlo i postaju plen većim životinjama. To je mala životinja koja “drži” deo ekosistema.
S.B.
