Potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da je Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije od 5. avgusta do danas imao 1.700 intervencija, od kojih su 1.436 bili požari i eksplozije na otvorenom prostoru.
Prema njegovim rečima, trenutno je aktivno 12 požara, a četiri predstavljaju najveća žarišta – Deliblatska peščara, područje Kraljeva, Bujanovac i Leskovac. Situacija je najkritičnija u Deliblatskoj peščari.
„Ovo je, nažalost, u vreme klimatskih promena postala pojava koja obuhvata čitav svet“, rekao je Dačić za TV Prva.
Deliblatska peščara najveće žarište
Dačić je kao najproblematičnije područje izdvojio Deliblatsku peščaru, koju je nazvao „evropskom Saharom“. Reč je o prostoru površine oko 35.000 hektara, čiji je veliki deo tokom prethodnih 100 godina pošumljen.
Trenutno je požar zahvatio oko 2.500 hektara, dok je tokom velikog požara 2007. godine bilo zahvaćeno oko 3.800 hektara.
„Teren je izuzetno nepristupačan. Kada novinari odu tamo, oni se dive našim vatrogascima kako uopšte mogu da dođu do određenih područja“, rekao je Dačić.
On je naveo da najveći deo zahvaćene površine čine nisko rastinje i trava, dok je oko 30 odsto teritorije Deliblatske peščare pod šumama.
Na terenu je angažovano oko 300 ljudi, 72 vozila i 37 radnih mašina, kao i kvadovi i druga oprema. U gašenju učestvuju pripadnici Sektora za vanredne situacije, Vojske Srbije, „Vojvodinašuma“, dobrovoljnih vatrogasnih društava, „Srbijavoda“ i Rusko-srpskog humanitarnog centra.
Angažovana su i tri helikoptera, a na područje Deliblatske peščare upućen je i vatrogasni brod sa rezervoarima vode, koji se nalazi u Kajtasovu.
Problem predstavlja i nizak vodostaj Dunava, koji otežava korišćenje vode iz sistema Dunav–Tisa–Dunav za potrebe gašenja požara.
Zbog nepristupačnog terena i peskovitog zemljišta, vatrogasci su morali da probiju 67 kilometara proseka kako bi ograničili širenje požara.
Dačić je istakao da su sva sela i naselja u Deliblatskoj peščari bezbedna i da meštani zajedno sa vatrogascima učestvuju u aktivnostima na gašenju požara.
Požar na Stolovima kod Kraljeva
Drugo veliko žarište nalazi se na planini Stolovi kod Kraljeva, gde je požar zahvatio oko 200 hektara.
Teren je veoma nepristupačan, bez odgovarajućih pristupnih puteva, sa kamenitim delovima i liticama. Požar se širi prizemno i trenutno ne ugrožava objekte, domaćinstva ni infrastrukturu.
Na terenu su angažovana dva helikoptera, jedan iz MUP-a i jedan vojni, kao i 71 pripadnik Sektora za vanredne situacije.
Požar kod Bujanovca otežan zbog mina
Treće kritično područje je kod mesta Breznica, u blizini Bujanovca, gde je požar zahvatio više od 200 hektara.
Požar je pod određenom kontrolom, ali na jednom delu vatrogasci ne mogu da intervenišu zbog opasnosti od zaostalih eksplozivnih sredstava.
Reč je o području Kopnene zone bezbednosti, gde još nisu uklonjena sva sredstva zaostala iz sukoba. Zbog toga je intervencija vatrogasaca na pojedinim delovima terena onemogućena, dok je i angažovanje helikoptera rizično.
Prema Dačićevim rečima, požar za sada ne ugrožava objekte ni stanovništvo.
Kod Leskovca požar lokalizovan
Četvrto veliko žarište je kod Bojnika, u blizini Leskovca, u mestu Gornji Brestovac. Požar je lokalizovan, a bio je zahvaćen prostor od oko 100 hektara, uglavnom sa niskim rastinjem i travom.
Istraga o uzrocima požara
Na pitanje da li postoji sumnja da su neki od požara podmetnuti, Dačić je rekao da takve sumnje postoje, ali da za sada nema potvrđenih informacija.
Istakao je i da postoji problem u kvalifikaciji dela koja se odnose na izazivanje požara, jer se pojedini slučajevi često okarakterišu kao nemar.
„Nemarno ponašanje izazove ovakav požar i onda se vi bavite danima time“, rekao je Dačić, dodajući da se uzroci požara ispituju na svakoj lokaciji.
Još 435 vatrogasaca biće primljeno ove godine
Dačić je naveo da oko 3.600 vatrogasaca tokom godine ima oko 39.000 intervencija, dok je tokom intervencija prošle godine spaseno oko 1.400 života.
Najavio je da će ove godine u Sektor za vanredne situacije biti primljeno još 435 vatrogasaca, kao i nastavak modernizacije opreme i nabavke novih vozila i helikoptera.
Kao najvećeg neprijatelja vatrogascima u aktuelnoj situaciji izdvojio je vetar, koji često menja pravac i otežava kontrolu požara.
„Sad je najveći neprijatelj vetar. I kad padne kiša, ako ta kiša nije dovoljnog intenziteta, ona samo donese promenu pravca vetra i tako dalje, i onda vatrogascima pravi probleme“, zaključio je Dačić.
E.M.
