Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) sa velikom žalošću obaveštava javnost da je 24. januara 2026. godine, u 89. godini, preminuo akademik Todor Stevanović (Zalužnje kod Leskovca, 9. mart 1937), jedan od naših najznačajnijih likovnih umetnika.
Završio je studije slikarstva (1963) u klasi akademika Đorđa Andrejevića Kuna i magistrirao (1967) kod akademika Nedeljka Gvozdenovića na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Osim slikarstvom, bavio se i crtežom, grafikom, filmom, keramikom, mozaikom, alternativama slobodnog medija, likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom i književnošću.
Od 1956. godine redovno je izlagao samostalno i učestvovao na likovnim smotrama u zemlji i inostranstvu. Bio je predstavnik Jugoslavije na Venecijanskom bijenalu 1999. godine. Njegova dela se čuvaju i izlažu u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju grada Beograda, u mnogim muzejsko-galerijskim ustanovama u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i u Engleskoj, Danskoj, Holandiji, Belgiji, Španiji, Australiji, Južnoj Americi, Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Austriji, Švedskoj, Rusiji.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2003, a za redovnog člana 2012. godine. U Galeriji SANU, 2010. godine, priređena je njegova izložba pod nazivom „Todor M. Stevanović, autobiografija”. Za tu priliku kreirao je istoimeni katalog koji je preveden na 15 jezika.
Bio je član Udruženja likovnih umetnika (ULUS) i Udruženja književnika Srbije (UKS).
Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja među kojima se izdvajaju: Nagrada Likovne jeseni za crtež na IV trijenalu savremenog jugoslovenskog crteža (Sombor , 1972), Nagrada „Ljubiša Jocić“ za mapu crteža „Todor“ (Beograd , 1981), Plaketa „3latno pero Beograda“ (1984), Vukova nagrada (1992), Prva nagrada za crtež na izložbi „Beogradski crtež“ (1993), Gran pri na izložbi „Crtež i mala plastika“ (Beograd, 1995), Nagrada Oktobarskog salona (Beograd, 1996), Nagrada udruženja „Lada“ (2012) i dr. Bio je nominovan za „Kjoto” nagradu 2010. godine u oblasti umetnosti i filozofije.
Akademik Ljubomir Simović napisao je da „kada bismo sve ono što se na Stevanovićem platnima saželo u znake i slova, ambleme i formule mogli obuhvatiti jednim pogledom shvatili bismo da je tim njegovim uzbudljivim slikovnim pismom ispisana saga o čovekovom traženju sebe u vaseljeni, koja je jedinstveno biće i u kojoj se sve uključujući i ono najveće sadrži u svemu, uključujući i ono najmanje.“
Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i srpsku i svetsku umetnost i kulturu.
