U trenerskom i igračkom razvoju nema reflektora koji trajno osvetljavaju put. Postoje odluke, kontinuitet rada i spremnost da se proces gradi daleko od trenutne euforije. Upravo takav put karakteriše Radomira Kokovića, dobitnika priznanja za najperspektivnijeg trenera Srbije u 2025. godini.
Koković je trenersko iskustvo gradio sistematski i strpljivo, prolazeći kroz različita fudbalska okruženja – od Kine, preko domaće scene, do Turske. Posebno se izdvojio radom sa mladim igračima i jasnom idejom savremenog, dinamičnog fudbala. Kada je preuzeo Železničar iz Pančeva, ekipa se nalazila u zahtevnoj situaciji, ali je sezona završena stabilno i bez rezultatskog stresa. Danas se taj tim s pravom ubraja među najprijatnija iznenađenja lige.
Zbog obaveza, Koković nije prisustvovao ceremoniji dodele priznanja, ali se Fudbalskom savezu Srbije obratio sledećim rečima:
– Zahvaljujem se Fudbalskom savezu Srbije na ovoj nagradi. Ona predstavlja veliku satisfakciju, kako za mene lično, tako i za klub. Ovo priznanje pre svega pripada mojim igračima i mom stručnom štabu, kojima dugujem iskrenu zahvalnost na posvećenosti, profesionalizmu i svakodnevnom radu. Verujem da predanost procesu uvek iznedri pojedince, kako među igračima, tako i među trenerima.
– Olakšavajuća okolnost za mene je činjenica da imam višegodišnji ugovor sa klubom FK Železničar Pančevo, što mi omogućava dugoročno planiranje i daje prostor da, pored rezultata, budem maksimalno fokusiran i na razvoj. Zahvalan sam upravi FK Železničar Pančevo na ukazanom poverenju i kvalitetnoj komunikaciji. Smatram da je FK Železničar Pančevo pozitivan primer u zemlji u kojoj je ‘životni vek’ trenera jedan od najkraćih u Evropi. Voleo bih da još veći broj mladih trenera dobije priliku, jer verujem da u našoj zemlji postoji mnogo stručnjaka koji poseduju znanje i kompetencije za najveću domaću scenu.
Priznanje za najperspektivniju fudbalerku Srbije u 2025. godini pripalo je Aleksandri Gajić. Njena karijera svedoči o putu koji nije bio brz, ali je bio stabilan. Od prvih koraka u Loznici i Respektu, preko Spartaka iz Subotice i TSC-a, do Sent Etjena, Gajićeva je izgradila identitet igračice zasnovan na disciplini, čvrstini i pouzdanosti. Kao kapiten mlađih selekcija Srbije bila je deo generacije koja je ostvarila istorijski rezultat, a danas nastupa u jednoj od najjačih liga sveta.
Treće priznanje otišlo je u ruke Vasilija Kostova, fudbalera koji je vrlo rano preuzeo odgovornost. Ponikao u Crvenoj zvezdi, bio je među najboljima na Evropskom prvenstvu do 17 godina, debitovao za prvi tim pre punoletstva, postigao gol u Ligi Evrope i postao najmlađi kapiten u istoriji kluba. U njegovom slučaju, perspektiva je već pretočena u učinak.
