BEOGRAD – Matematičar i profesor Stojan Radenović ocenio je da će se prave posledice blokada na Univerzitetu u Beogradu tek manifestovati u narednim godinama, pripisujući najveću pojedinačnu odgovornost za aktuelno stanje rektoru Vladanu Đokiću i upravi ove visokoškolske ustanove.
Nakon što je Univerzitet u Beogradu na najnovijoj Šangajskoj listi zabeležio pad i plasirao se u grupu od 501. do 600. mesta, profesor Radenović je poručio da su ustanovi hitno potrebne ozbiljne kadrovske i sistemske promene kako bi se zaustavila dalja degradacija.
„Najbolji odgovor i komentar na ovo dao je Francuz Arno Gujon. On je lepo rekao da kad neko ne radi toliko vremena ne može ni da bude rangiran povoljno. Ovo je još odlično plasman s obzirom na to kako se radilo u proteklom periodu”, istakao je profesor Radenović.
Uprava Rektorata i neodgovoran odnos prema naučnom ugledu
Profesor Radenović, koji je godinama svojim naučnim radovima i citiranošću direktno spasavao plasman beogradskog univerziteta među pet stotina najboljih na svetu, ukazao je na štetnu atmosferu koja je zavladala među nastavnim kadrom:
Pritisak blokada i nerada: Višemesečne opstrukcije rada i blokade znatno su paralisale naučnoistraživački rad i nastavu, što se direktno odrazilo na međunarodni vrednovani učinak i bodovanje univerziteta.
Kritika reakcije Rektorata: Radenović je podržao ocenu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, naglasivši da je uprava Rektorata dala izuzetno neodgovornu izjavu pokušavajući da pad na Šangajskoj listi predstavi kao nešto potpuno uobičajeno i normalno.
Očekivanja uspešnih profesora: Veliki broj priznatih profesora i naučnika bio je primoran da radi u atmosferi iščekivanja i neizvesnosti, gde su naučni rezultati pali u drugi plan pred političkim i aktivističkim pritiscima.
Neophodnost dubokih promena: Bez radikalnog zaokreta u vođenju Univerziteta, vraćanja radnoj disciplini i fokusiranja na naučnu produkciju, Rektorat neće moći da povrati status vodećeg naučnog svetionika u regionu.
M. D.
