Kad meteorolozi kažu da je mart „divlji“, to obično zvuči kao sezonska fraza. Ali ponekad se dogodi trenutak kada ta rečenica prestane da bude kliše. U Sjedinjenim Državama gotovo istovremeno su se složili mećave oko Velikih jezera, opasni vetrovi i tornado-pretnje na istoku, arktički prodor hladnoće, obilne kiše na Havajima, suša u velikom delu zemlje i toplotni talas na jugozapadu koji više liči na jun nego na sredinu marta. To nije još dokaz neke jedne jednostavne formule, ali jeste ilustracija koliko klimatski sistem ume da proizvodi sve više ekstremnih kontrasta u istom kadru.
AP ovde vrlo dobro pogađa suštinu: pojedinačno, mnoge od tih pojava nisu nezamislive za proleće, ali je njihova istovremena gustina i raznolikost ono što deluje gotovo nadrealno. Posebno upada u oči prognoza za Feniks, gde se očekivalo više uzastopnih dana sa trocifrenim temperaturama, nešto što je za mart krajnje neuobičajeno. Za pažljivog čitaoca najvažniji dodatni sloj ove priče nije samo „klima menja vreme“, već činjenica da društvo trpi i od gubitka predvidljivosti. Ekstrem nije problem samo kad je jak; problem je i kad ih imate više odjednom, u različitim oblicima, tako da infrastruktura, osiguranje, poljoprivreda i hitne službe više ne odgovaraju na jedan udar, nego na čitav orkestar udara u isto vreme.
S.B.
