Srbija je spremna za prelazak na novi režim merenja vremena, koji će početi da se primenjuje 20. maja 2027. godine, izjavila je Snežana Renovica, rukovoditeljka grupe za vreme i frekvenciju u Direkciji za mere i dragocene metale.
Odluka o prelasku na kontinuirano koordinisano univerzalno vreme (UTC) doneta je na 28. Opštoj konferenciji za tegove i mere, održanoj u Versaju od 13. do 15. oktobra 2026. godine. Cilj promene je da se obezbedi stabilnija vremenska referenca za sisteme koji zavise od precizne i neprekidne sinhronizacije.
Dosadašnji sistem povremeno je zahtevao dodavanje jedne sekunde kako bi se zvanično vreme uskladilo sa promenama u rotaciji Zemlje. Ta praksa, poznata kao prestupna sekunda, koristila se od 1972. godine. Međutim, njena primena može da izazove probleme u digitalnim sistemima koji nisu projektovani da obrade takvu korekciju.
Zašto se menja način usklađivanja vremena
Koordinisano univerzalno vreme predstavlja međunarodni standard na osnovu kojeg se određuje zvanično vreme u većini država. Ono se zasniva na atomskim časovnicima, dok se astronomsko vreme određuje prema rotaciji Zemlje, koja nije potpuno ravnomerna.
Do sada je razlika između ova dva vremenska sistema održavana u granicama od 0,9 sekundi, uz povremeno dodavanje prestupne sekunde. Novom odlukom dozvoljena razlika povećava se na najviše 3.600 sekundi, odnosno jedan sat.
To ne znači da će se satovi građana odjednom pomeriti za sat vremena. Promena se odnosi na način na koji se međunarodno referentno vreme održava i usklađuje sa rotacijom Zemlje, a ne na svakodnevno računanje vremena ili prelazak na letnje i zimsko računanje.
Finansije, energetika i navigacija među najvažnijim oblastima
Precizno usklađivanje vremena važno je za brojne sisteme koji razmenjuju podatke u realnom vremenu. U finansijama, vremenske oznake omogućavaju pravilno evidentiranje i redosled transakcija. U telekomunikacijama sinhronizacija je važna za rad mreža, dok se u elektroenergetici koristi za koordinaciju i nadzor sistema.
Navigacija i satelitski sistemi takođe zavise od preciznog određivanja vremena. Čak i mala odstupanja mogu da izazovu probleme u sistemima koji obrađuju velike količine podataka ili zahtevaju tačno vremensko usklađivanje.
Međunarodna zajednica je procenila da bi nastavak dosadašnje prakse mogao da stvori dodatne tehničke rizike, naročito ako bi u budućnosti bilo potrebno prvi put oduzeti jednu sekundu umesto dodavanja. Takva korekcija nije ranije primenjena, a mogla bi da izazove poteškoće u sistemima koji nisu pripremljeni za nju.
Šta odluka znači za Srbiju
Za Srbiju je važno da nacionalni sistemi za merenje i prenos zvaničnog vremena budu usklađeni sa međunarodnim standardima. Direkcija za mere i dragocene metale, kao nadležna institucija u oblasti metrologije, učestvuje u obezbeđivanju pouzdanosti i sledljivosti merenja vremena i frekvencije.
Prelazak na novi režim zahtevaće međunarodnu koordinaciju i prilagođavanje tehničkih procedura u sistemima koji koriste UTC. Očekuje se da će promena smanjiti rizik od poremećaja izazvanih povremenim korekcijama vremena i olakšati dugoročno planiranje digitalne infrastrukture.
Odluka ne znači da će astronomsko vreme prestati da se prati. Razlika između UTC i vremena povezanog sa rotacijom Zemlje nastaviće da se meri i objavljuje, ali više neće biti potrebno da se ta razlika održava ispod jedne sekunde putem prestupnih sekundi.
Promena predstavlja važan korak u modernizaciji međunarodnog sistema merenja vremena, koji mora da odgovori na sve veće zahteve savremenih komunikacija, finansijskih usluga, energetike i satelitske navigacije.
M. T.
