Ceremonija primopredaje dužnosti između 30. i 31. komandanta KFOR-a održana je u glavnom štabu misije KFOR-a u kampu „Film City“ u Prištini, a događajem je predsedavao komandant Komande združenih snaga NATO-a u Napulju, admiral Džordž M. Vajkof.
Ulutaš je na ceremoniji rekao da je počastvovan što je imao priliku da vodi misiju u dva mandata i da održava kontinuitet misije.
Istakao je da će KFOR nastaviti da daje bezbednosnu podršku dijalogu Beograda i Prištine, koji predvodi EU.
Poželeo je sreću Vergoriju i naveo da zna da će misiju voditi profesionalno i sa velikom odlučnošću.
Vergori: Misija KFOR-a ostaje nepromenjena, delovaćemo u interesu svih zajednica
Novi komandant KFOR-a je poručio da misija KFOR-a ostaje nepromenjena, da će delovati u interesu svih zajednica, kao i da su i dalje čvrsto opredeljeni za ispunjavanje svog mandata zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Poručio je da proces optimizacije snaga KFOR-a ne predstavlja povlačenje iz misije i ni na koji način ne umanjuje posvećenost KFOR-a zaštiti svih zajednica na KiM i radu u njihovom interesu.
On je u izjavi novinarima posle ceremonije preuzimanja dužnosti u glavnom štabu KFOR-a u Prištini istakao da preuzimanje komande nad KFOR-om predstavlja veoma poseban trenutak u njegovoj karijeri.
„Upravo ovde, 1999. godine, započeo sam svoje prvo operativno angažovanje. Danas se vraćam kako bih služio u najdužoj, a trenutno i najvećoj NATO operaciji, sa više od 4.600 vojnika iz 31 zemlje članice NATO-a i partnerske zemlje. To je mnogo više od dužnosti. To je velika privilegija i izuzetno odgovorna dužnost koju s ponosom delim sa svim ženama i muškarcima pod mojom komandom. Znamo šta se od nas očekuje i radićemo kao jedinstven tim kako bismo ispunili svoju misiju, rekao je Vergori.
Naveo je da NATO već decenijama podržava mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu, a da od 1999. godine, KFOR predstavlja opipljiv dokaz te posvećenosti, kao i nastojanja šire međunarodne zajednice da podrži mir i bezbednost u regionu.
„Naša misija se nije promenila, a nije se promenila ni naša posvećenost svim zajednicama na Kosovu. I dalje smo čvrsto opredeljeni za ispunjavanje mandata KFOR-a, zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To činimo doprinoseći očuvanju bezbednog i sigurnog okruženja i slobode kretanja za sve ljude koji žive na Kosovu, rekao je Vergori.
Dodao je da će tokom svog mandata KFOR ostati dosledan u očuvanju stabilnosti i bezbednosti, kao i da će delovati odlučno i disciplinovano, uz nepokolebljivu nepristrasnost, u interesu svih zajednica.
Nastavićemo i da obezbeđujemo bezbednosne uslove koji podržavaju diplomatske napore, uključujući dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije, čiji je cilj normalizacija odnosa.
„Sve to činimo imajući jedan sveobuhvatni cilj: da KFOR nastavi da daje svoj doprinos kako bismo zajednički stvorili odgovarajuće uslove za budućnost u kojoj će nove generacije moći u potpunosti da uživaju u trajnom miru, demokratiji i prosperitetu“, rekao je Vergori.
Govoreći o optimizaciji prisustva KFOR-a na teritoriji Kosova i Metohije, Vergori se osvrnuo na izjavu admirala Džordža Vajkoga i naveo je da je proces pokrenut kao rezultat kontinuiranog poboljšanja bezbednosne situacije.
„Reč je o prilagođavanju našeg operativnog pristupa novom bezbednosnom okruženju, sa ciljem da obezbedimo da naša misija i dalje bude primerena zadacima koje treba da izvršava. Zapravo, od suštinskog je značaja da neprekidno procenjujemo situaciju na terenu i u skladu s tim prilagođavamo raspored i prisustvo naših snaga, kako bismo povećali učinak misije, jasnije usmerili njene aktivnosti i dodatno ojačali način na koji obezbeđujemo sigurnost i bezbednost“, rekao je Vergori.
Poručio je da ovaj proces ne predstavlja povlačenje iz misije i ni na koji način ne umanjuje posvećenost KFOR-a zaštiti svih zajednica i radu u njihovom interesu.
„To ćemo činiti u svakom trenutku, nepristrasno i svakodnevno, u bliskoj koordinaciji sa Kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu – EULEX-om, u okviru njihovih odgovarajućih uloga u reagovanju na bezbednosne izazove. Optimizacija omogućava premeštanje pripadnika KFOR-a i jačanje našeg prisustva u oblastima u kojima su najpotrebniji, kako bismo nastavili da efikasno služimo svim zajednicama“, rekao je Vergori.
Dodao je da će ovim procesom rukovoditi kontinuirana procena bezbednosnih uslova i operativnih potreba, te da će biti pažljivo odmeren i postepen.
„Biće zasnovan na konkretnim uslovima i može biti poništen ukoliko relevantni događaji koji bi mogli da utiču na trajnu bezbednost na Kosovu i regionalnu stabilnost to budu zahtevali. Raspored i prisustvo KFOR-a kontinuirano se prilagođavaju još od 1999. godine kako bi misija ostala primerena zadacima koje treba da obavlja.
Zato će se i sadašnja optimizacija sprovoditi po istom principu: kako se situacija bude razvijala, bićemo spremni da se brzo i odgovarajuće prilagodimo“, rekao je Vergori.
Dodao je da se operativne mogućnosti uvek utvrđuju na osnovu jasnih, konkretnih, objektivnih i merljivih kriterijuma, koji predstavljaju čvrstu osnovu za donošenje odluka.
„KFOR će i dalje imati odgovarajući broj pripadnika, opremu, obuku i efikasan raspored snaga na terenu, uz zadržavanje sposobnosti, borbene gotovosti i fleksibilnosti potrebnih za reagovanje na svaki bezbednosni scenario i razvoj događaja, u skladu sa našim dugogodišnjim mandatom UN.
Tekuću optimizaciju, koja se sprovodi u okviru postojećih ovlašćenja, treba razumeti upravo u tom kontekstu. Bezbednost svih zajednica ostaće od presudnog značaja i nastaviće da usmerava svakodnevne aktivnosti KFOR-a“, rekao je Vergori.
Dodao je da će se optimizacija KFOR-a, kao i svi drugi aspekti povezani sa bezbednošću, nastaviti sprovoditi transparentno i u bliskoj koordinaciji sa svim relevantnim akterima.
„To uključuje institucije na Kosovu, međunarodne organizacije, Kosovsku policiju i Misiju Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu EULEX. Ova saradnja, zasnovana na jasnim kanalima komunikacije i efikasnoj koordinaciji, od suštinskog je značaja za praćenje situacije na terenu i sprečavanje rizika koji mogu nastati usled nesporazuma i pogrešnih procena, a koji bi mogli negativno da utiču na bezbednost na Kosovu i regionalnu stabilnost“, rekao je Vergori.
Dodao je da KFOR takođe održava redovne kontakte sa Vojskom Srbije, jer se, kako kaže, poboljšanje bezbednosne situacije ne može procenjivati izdvojeno od šireg konteksta regionalne bezbednosti.
Vergori je kazao i da optimizacija ide ruku pod ruku sa odgovarajućim napretkom na političkom i institucionalnom planu, kako bi se postavili temelji održive budućnosti.
„Trajna bezbednost postiže se političkim dijalogom i saradnjom. To je posebno važno u današnjem međunarodnom okruženju, koje sve više oblikuju hibridni oblici sukobljavanja.
U takvom okruženju moramo biti svesni da suprotstavljeni narativi mogu prerasti u otvoreni sukob ukoliko se dozvoli slabljenje dijaloga, saradnje i zajedničke posvećenosti mirnom i konstruktivnom angažovanju“, rekao je Vergori.
Dodao je da KFOR ne zauzima strane u političkim sporovima i da je njihova uloga da održavaju bezbednosne uslove koji omogućavaju nastavak dijaloga i političkog procesa.
„Zbog toga ćemo nastaviti da podržavamo dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije kao okvir za rešavanje otvorenih pitanja, uz puno poštovanje prava svih zajednica“, rekao je Vergori.
Naveo je da ne želi da komentariše konkretne operativne mere, dodajući da KFOR zadržava sposobnosti, borbenu gotovost i fleksibilnost potrebne za izvršavanje svog dugogodišnjeg mandata Ujedinjenih nacija, zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Vajkof: NATO zadržava sposobnost da pojača snage KFOR-a ako to bude potrebno
Komandant Komande združenih snaga NATO-a u Napulju admiral Džordž Vajkof izjavio je danas da je, kako je naveo, poboljšanje bezbednosne situacije stvorilo mogućnosti da se optimizuju raspored i prisustvo snaga KFOR-a i istakao da NATO zadržava sposobnost da, kada je to neophodno, pojača snage KFOR-a.
Vajkof je, nakon ceremonije primopredaje dužnosti komandanta KFOR-a u Prištini, rekao da posvećenost Alijanse stabilnosti i bezbednosti Zapadnog Balkana ostaje snažna, dodajući da KFOR tu posvećenost svakodnevno potvrđuje svojim prisustvom, spremnošću i delovanjem.
Naveo je da je dosadašnji komandant KFOR-a, turski general-major Ozkan Ulutaš, koji je danas predao dužnost italijanskom general-majoru Robertu Vergoriju, časno služio svoj mandat.
Istakao je da Vergori preuzima dužnost uz njegovo puno poverenje i podršku komande združenih snaga u Napulju.
Naš cilj ostaje jasan: bezbednost i sigurnost svih ljudi koji žive na Kosovu. U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, KFOR doprinosi očuvanju bezbednog i sigurnog okruženja, kao i slobode kretanja za sve zajednice, rekao je Vajkof.
Dodao je da za ljude koji žive na ovom prostoru bezbednost ima sasvim praktično značenje.
To znači da mogu slobodno da putuju na posao, šalju decu u školu, posećuju porodicu i odlaze na verska mesta. KFOR pomaže u stvaranju uslova koji omogućavaju takvu slobodu pristupa, naveo je Vajkof.
Prema njegovim rečima, poboljšanje bezbednosne situacije stvorilo je mogućnosti da se optimizuju raspored i prisustvo snaga KFOR-a, kako bi ta misija ispunila zahteve svog mandata.
Optimizacija KFOR-a povećaće efikasnost Misije tako što će obezbediti da naše snage budu pravilno raspoređene, u stanju visoke borbene gotovosti i dovoljno pokretljive da odgovore na promene u bezbednosnom okruženju. Tempo i obim optimizacije određuju se na osnovu stanja na terenu i kontinuiranih vojnih procena. Te promene sprovode se odmereno, postepeno i u skladu sa konkretnim okolnostima na terenu, rekao je Vajkof.
Istakao je da NATO zadržava sposobnost da, kada je to neophodno, pojača snage KFOR-a, dodajući da bezbednost svih zajednica ostaje ključni faktor u donošenju ovih odluka.
Naveo je i da patrole i redovni razgovori sa predstavnicima svih lokalnih zajednica pomažu KFOR-u da razume njihove bezbednosne probleme i objasni kako ispunjava svoje odgovornosti.
Redovna komunikacija sa institucijama na Kosovu, međunarodnim organizacijama i Vojskom Srbije pomaže u sprečavanju nesporazuma koji bi mogli da utiču na stabilnost Kosova i regiona, rekao je Vajkof.
Istakao je i da trajna bezbednost zahteva i politički proces.
NATO nastavlja da u potpunosti podržava dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, kao okvir za rešavanje otvorenih pitanja i pronalaženje rešenja kojima se u potpunosti poštuju prava svih zajednica. Očekujemo da obe strane u tom procesu učestvuju u potpunosti, konstruktivno i u dobroj veri. KFOR pomaže u jačanju bezbednosnih uslova koji omogućavaju da se dijalog nastavi, rekao je Vajkof.
Dodao je da su njegova očekivanja od generala Vergorija i njegovog tima sasvim jasna: da održavaju visoku borbenu gotovost, ostanu u kontaktu sa svim zajednicama i nastave da izvršavaju misiju sa profesionalizmom i nepristrasnošću svojih prethodnika.
Ceremoniji prisustvovali i predstavnici crkvenih zajednica na KiM
Ceremoniji u glavnom štabu KFOR-a prisustvovali su predstavnici NATO-a, predstavnici crkvenih zajednica na KiM, među kojima i iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić, kao i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini.
General Vergori je krajem avgusta imenovan za novog komandanta KFOR-a, dok će novi zamenik komandanta biti turski brigadni general Onur Čakidži.
Vergori je već službovao u međunarodnim misijama, između ostalog, na KiM, u Severnoj Makedoniji, Libanu, Libiji i Avganistanu.
Rođen je u Lečeu 28. septembra 1971. godine. Pohađao je 172. klasu Vojne akademije u Modeni, a oficirsku obuku završio je u Školi za primenu vojne obuke u Torinu.
Službovao je u 183. padobranskom puku „Nembo“ u Pistoji, kao i u Kancelariji zamenika načelnika Generalštaba Kopnene vojske i u Generalnoj kancelariji Generalštaba.
Od decembra 2013. do avgusta 2016. godine obavljao je dužnost načelnika Odeljenja za studije i operativnu situacionu procenu u Kancelariji komandanta Vrhovne operativne komande združenih snaga, a od od marta do jula 2016. godine bio je vojni asistent komandanta snaga i šefa misije UNIFIL u Libanu.
Unapređen je u čin pukovnika 1. jula 2016. godine, a 2. septembra iste godine preuzeo je komandu nad 5. pešadijskim pukom „Aosta“ u Mesini.
Od februara 2018. do avgusta 2020. godine bio je načelnik Odeljenja J3 za operacije pri Vrhovnoj operativnoj komandi združenih snaga, a od avgusta 2020. do septembra 2021. godine komandovao je Bilateralnom misijom za pomoć i podršku u Libiji (MIASIT).
Unapređen je u čin brigadnog generala 1. januara 2021. godine, a od oktobra 2021. do septembra 2023. godine preuzeo je komandu nad Padobranskom brigadom „Folgore“.
Unapređen je u čin general-majora 1. januara 2024. godine, a od 27. februara 2024. obavlja dužnost načelnika Generalne kancelarije načelnika Generalštaba Kopnene vojske Italije.
