Godinama je važilo pravilo da se za avion dolazi ranije, mirno preda kofer i onda sa viškom vremena čeka ukrcavanje uz kafu i nervozno gledanje u ekran. Jučerašnja priča u Gardijanu pokazala je da ta stara rutina više ne važi svuda jednako. Novi evropski sistem ulaska i izlaska, sa fotografisanjem i uzimanjem otisaka prstiju za putnike izvan EU, očigledno menja i ono što je donedavno delovalo kao obična logistika.
Povod za tekst bila je porodica koja je, i pored dolaska tri sata ranije na aerodrom u Malagi, propustila let. Razlog nije bio samo gužva, nego sudar dva sistema: stroža i sporija obrada putnika na granici, a sa druge strane rigidno vreme otvaranja šaltera za prtljag. Kad se na to doda porodica sa decom, nekoliko redova i pritisak vremena, putovanje više ne liči na kretanje nego na test iz izdržljivosti. U tekstu se navodi i procena da je obrada zbog EES sistema povećala vreme prolaska kroz procedure za oko 70 odsto.
Za ljude iz Srbije ova tema nije nimalo daleka, jer će upravo putnici koji nisu iz EU sve češće osećati posledice tog novog režima. Zato savet „putujte samo sa ručnim prtljagom” više ne zvuči kao trik za niskobudžetne avanturiste, već kao ozbiljna strategija. Manje čekanja na šalteru odjednom znači više kontrole nad sopstvenim vremenom, a samim tim i manje šanse da put propadne pre nego što je zaista počeo.
Ta promena je zanimljiva i zato što pokazuje kako putovanja danas sve manje zavise samo od destinacije, a sve više od prolaza. Turizam se godinama prodavao kroz slike hotela, plaža i gradskih trgova, a sada se sve češće lomi na koridorima, terminalima i redovima. U tom svetu kofer više nije samo stvar komfora, već i pitanje taktike. A kad pakovanje postane deo granične politike, onda ni putovanje nije više ono što je nekad bilo.
S.B.
