Priča počinje kao trik iz nekog starog pozorišta: još u 18. veku, ideja točkova na obući ulazi u salone i na scenu, a 1760. se pominje i Merlinov pokušaj da se na rolšuima provoza uz muziku – više hrabro nego stabilno. Prvi pravi preokret stiže 1819, kada Francuz Petitbled patentira “kopnene klizaljke”, ali tek bezbednost i upravljivost donose ono što danas prepoznajemo kao rolanje.
U januaru 1863. Džejms Plimpton uvodi četvorotočkaše sa mehanizmom koji skreće na nagib tela – praktično rolanje dobija krivinu. Već 1866. u SAD se otvaraju prve javne klizališne sale, a rinke postaju društveni centri. Posle rata i tokom “zlatnog doba” rolera u Americi pominju se hiljade rinkova i oko 18 miliona klizača, a uz to se rađa i roller derby – sport i spektakl u istom kadru.
Sedamdesete menjaju osećaj pod nogom: poliuretanski točkovi donose tiši, brži i “mekši” roll po asfaltu. Onda osamdesetih dolazi moderno doba inlajna – Scott Olson i ekipa popularizuju rolere u jednoj liniji, najpre za hokejaški trening, a zatim i za grad, rekreaciju i fitnes. Danas se sve to vratilo u pun krug: od retro rolšua do brzih urbanih rolera, od ringa do keja – tehnologija je napredovala, ali ona ista sloboda kretanja ostala je razlog zbog kog se na rolerima ostaje dugo. I svaki put kad staneš na točkove, čuješ tu istoriju pod nogama.
S.B.
