Italije već tradicionalno nema na Mundijalu, nemački reprezentativci su još u osmini finala američkim carinicima poslednji put besno podviknuli „aufiderzen“, Maroko je u grupi surovo sahranio holandske ambicije, Belgija ponovo deluje nedorečeno i „šmrljavo“, dok je Turska ponela nezahvalnu titulu najvećeg razočaranja turnira… Stari kontinent je ozbiljno propatio na tlu Severne Amerike, sa jasnom tendencijom da se ta patnja nastavi i u nokaut fazi. Ipak, ova planeta je na dobrom putu da izrodi jednu potpuno novu fudbalsku silu. Norveška je na planetarnu smotru stigla posle dugog, decenijskog posta, ali u svakom momentu i u svakom pogledu ovi Vikinzi pokazuju jasne karakteristike velikog tima. Najlakše je svesti sve na sistem i dalekovidost nekog birokrate u zamagljenoj kancelariji u Oslu, ali istina je prosta – Norvežanima se konačno namestila generacija. I ne, nije to bila igra za sladokusce i lizanje prstiju protiv Obale Slonovače, ali koga briga za estetiku kada je Stole Solbaken čekirao kartu za megdan sa Brazilom (2:1).
Norveška ima bogatstva na pretek – od nafte i plemenitih metala, pa sve do mističnih belih noći. Ali danas imaju i ubitačan koktel ekstra kvaliteta u nacionalnom timu. I nemojte se zavaravati da je to samo Erling Haland. Tu je i supertalentovani Antonio Nusa, momak nigerijskih korena, koji je unosi preko potrebnu lucidnost u ofanzivni potencijal severnjaka. Imalo je šta da se vidi u Teksasu, naročito u drugom poluvremenu kada su Afrikanci pokazali ogroman ponos i ozbiljno pritisnuli favorite. Nakon što su svesno kalkulisali protiv Francuske, očekivalo se da norveški starteri jurnu od prvog minuta kao da sutra ne postoji. Međutim, ta pretpostavka o svežini brzo se istopila pred čeličnom disciplinom Slonova. Prvo poluvreme bilo je prilično mršavo; Haland je u ranoj fazi pokušao glavom, a onda je usledio dug period bezidejnosti.
Ipak, jednoličan ritam prekinuo je upravo Nusa. Fudbaler Lajpciga pokazao je klasu dostojnu Usmana Dembelea – primio je loptu na roglju šesnaesterca, namestio se i hirurški precizno „savio kiflu“ u suprotan ugao. Prava fudbalska bombona. Odmah potom Haland je promašio zicer, što je u nastavku kaznio Dialo, koji se bukvalno prošetao kroz odbranu Norveške i doneo izjednačenje Obali Slonovače. Ali umesto mentalnog pada, videli smo reakciju velikog tima. Nusa je ponovo povukao konce, poslao ključni pas ka Bergu, a vezista Bodo Glimta na drugoj stativi pronalazi usamljenog Halanda. Peti pogodak prve zvezde tima na turniru i jasna poruka – Vikinzi su spremni za brazilski ples.
M.M.
