NOVI SAD – Da u blokadersko-opozicionim redovima sve puca po šavovima i da se, po staroj narodnoj mudrosti, slažu kao rogovi u vreći, definitivno je potvrđeno tokom najnovijeg televizijskog gostovanja koje je izazvalo tektonski poremećaj na političkoj sceni. Gostujući kod ugledne novinarke Ljubice Gojgić u emisiji na Radio-televiziji Vojvodine (RTV), studenti koji organizuju ulične i institucionalne blokade javno su i ogorčeno poručili da je svaka saradnja sa preostalim liderima parlamentarne opozicije apsolutno nemoguća.
Ovakav javni šamar i duboki raskol unutar tog političkog korpusa još jednom dokazuju da nesrećna opozicija na sve načine, pa i preko tuđe grbače, očajnički vapi da se domogne cenzusa.
Podsetimo, taj isti izborni cenzus je pre nekoliko godina spušten na tri odsto upravo zahvaljujući demokratskoj inicijativi predsednika Aleksandra Vučića, kako bi se i manjim političkim akterima omogućio ulazak u parlament. Međutim, čak i uz takve olakšane uslove, razbijena opozicija očigledno ne uspeva da pronađe zajednički jezik ni sa sopstvenom bazom.
Gojgićeva ogolila istinu: Sukob koji traje mesecima
Tokom oštre i dinamične rasprave u studiju RTV-a, predstavnici studenata blokadera su bez uvijanja priznali sa kakvim se pritiscima suočavaju sa same opozicione strane:
Medijska kampanja: Studenti su direktno optužili lidere opozicionih partija da već mesecima vode agresivnu i prljavu kampanju protiv njih na društvenim mrežama i u javnosti.
Političko lešarenje: Iz izjava blokadera jasno proizilazi da političke vođe pokušavaju da zloupotrebe studentske proteste za sopstvene sitne poene, dok istovremeno iza leđa miniraju iste te mlade ljude.
Potpuni slom poverenja: Činjenica da ni u jeku svojih aktivnosti ne mogu da sednu za isti sto, svedoči o potpunom rasulu i nepostojanju bilo kakve jasne ideje ili programa.
Narod ih ostavio: Kako bi vodili državu kad ne mogu ni sopstvene redove?
Ovakav epilog na političkoj sceni nameće logično pitanje koje postavlja sve veći broj građana širom Srbije.
Kako bi ovi ljudi uopšte vodili Srbiju u nekom paralelnom univerzumu, ako u ovom realnom, potpuno raspadnutom stanju – ostavljeni i od ono malo omamljenih ljudi koji su verovali u njihove pričice – nisu sposobni da sačuvaju ni privid jedinstva?
Analitičari ocenjuju da ni o blokaderima ni o opoziciji na terenu više niko ozbiljno ne mari, jer su građani prozreli njihove namere. Čak i da se spoje u jednu kolonu, na političkoj mapi bi ostali na nivou statističke greške, ali im je, u moru ličnih sujeta, i dalje najbitnije da pred kamerama ističu kako ni zajedno ne mogu da funkcionišu. Dok se država suočava sa važnim reformama i spoljnopolitičkim izazovima, blokadersko-opozicioni front nudi samo nove podele, svađe i totalno rasulo.
M. D.
