Ljudi vole da o nasilju među životinjama govore kao o instinktu, kratkom sukobu ili borbi za hijerarhiju koja se brzo završi. Ali nova priča iz Ugande pokazuje nešto mnogo dugotrajnije i mnogo uznemirujuće: moguću životinjsku verziju građanskog rata. Smithsonian Magazine piše o zajednici Ngogo šimpanzi u Nacionalnom parku Kibale, koju istraživači prate od 1995. godine. Tokom dve decenije ta grupa živela je kao velika, funkcionalna zajednica sa tri uža klastera — zapadnim, centralnim i istočnim — sve dok 24. juna 2015. nije zabeležen prvi veliki sukob između dve frakcije. Od tada se nasilje pretvorilo u nešto mnogo ozbiljnije.
U tekstu se navodi da su se do 2018. formirale dve odvojene grupe, a da su od tada zapadni šimpanze ubili sedam odraslih mužjaka i 17 mladunaca iz centralne frakcije. Još 14 jedinki je nestalo, iako istraživači ne mogu sa sigurnošću da tvrde da su i oni stradali u istom sukobu. Centralna grupa, uprkos brojčanoj nadmoći, nije ubila nijednog člana zapadne. Istočni klaster, prema opisu iz članka, izgleda kao saveznik centralne strane, ali bez direktnog ulaska u borbe. Naučnici sada procenjuju da ovako krvav raskol u divljini može da se dogodi možda jednom u 500 godina, što slučaj Ngogo čini bez presedana.
Ova vest je globalno zanimljiva ne zato što šokira brojevima, već zato što otvara vrlo neprijatno pitanje o nama samima. Ako se i među našim najbližim živim srodnicima u prirodi može razviti višegodišnji sukob frakcija, patroliranje teritorijom i sistematsko uklanjanje suparnika, onda granica između ljudske i životinjske istorije nasilja deluje tanje nego što bismo želeli. Naučnici, naravno, ne izvlače jednostavne paralele, ali i sami navode da ovakvi podaci mogu pomoći razumevanju evolucionih korena ljudskog ratovanja. A to je možda i najjači razlog zašto ova priča ne deluje kao obična egzotika iz džungle, nego kao ogledalo iz mnogo starijeg vremena.
S.B.
