Vlasnici pasa često su uvereni da njihov ljubimac razume mnogo više nego što nauka hoće da prizna. Nauka je, s druge strane, dugo bila oprezna: da li pas reaguje na značenje reči ili samo na ton glasa, gest, rutinu i očekivanu nagradu? Nova istraživanja približila su nas odgovoru koji je zanimljiviji od puke dresure.
Studija objavljena u Current Biology pokazala je da psi mogu da formiraju mentalne predstave objekata na osnovu reči koje čuju. U eksperimentima sa merenjem moždane aktivnosti, primećen je efekat neslaganja kada predmet prikazan psu nije odgovarao izgovorenoj reči, pri čemu je signal bio uporediv sa poznatim obrascima semantičke obrade kod ljudi. ScienceDaily je u sažetku nalaza naglasio da to ne važi samo za izuzetno „darovite“ pse, već da je referencijalno razumevanje verovatno šire rasprostranjeno među običnim kućnim psima.
To, naravno, ne znači da pas razume jezik kao čovek. Ne razvija apstraktne rečenice, ne barata gramatičkim nivoima značenja i ne ulazi u simbolički svet na isti način kao mi. Ali znači da reč za njega može biti više od zvučnog okidača. Može predstavljati očekivanje konkretnog predmeta, a to je već ozbiljan pomak u razumevanju pseće kognicije. Reuters i AP su zato s pravom istakli da ovde nije reč samo o komandi, već o vezi između imenovanja i mentalne reprezentacije.
Najzanimljiviji deo cele priče možda je to što su psi ovu sposobnost razvili u blizini ljudi. Hiljadama godina živeli su uz naš glas, naš ritam doma i našu potrebu da svet stalno imenujemo. Možda zato njihovo razumevanje reči nije slučajna veština, već deo dublje istorije zajedničkog života. Ako je tako, onda pas nije tek životinja koja „sluša komande“, već saputnik koji je tokom pripitomljavanja naučio da ulazi i u jedan deo našeg simboličkog sveta.
S.B.
