Rezultati referenduma pokazali su duboke podele u italijanskom društvu, dok su zvaničnici poručili da će prihvatiti volju građana i nastaviti politički kurs bez spornih reformi.
Građani Italija odbacili su na referendumu predlog sveobuhvatne reforme pravosuđa, koji je pokrenula vlada premijerke Đorđa Meloni. Prema gotovo konačnim rezultatima, protiv promena glasalo je 54,63 odsto birača, dok je 45,37 odsto podržalo reformu.
Ovaj ishod predstavlja ozbiljan politički izazov za vladu, koja je reformu predstavljala kao ključnu za unapređenje odgovornosti i efikasnosti sudskog sistema. Sa druge strane, kritičari su upozoravali da bi predložene izmene mogle da ugroze nezavisnost pravosuđa i oslabe autonomiju sudskih institucija.
Rezultati su pokazali i izražene regionalne razlike. Opcija „za“ odnela je pobedu u Lombardiji, Venetu i Furlaniji-Julijskoj krajini, dok je „protiv“ dominiralo u ostatku zemlje, naročito u južnim regionima poput Kampanije, Sicilije i Sardinije. U velikim gradovima, uključujući Rim, Milano i Torino, većinu glasova takođe je odnela opcija protiv, dok je u Napulju zabeležena posebno ubedljiva podrška toj opciji.
Izlaznost na referendumu bila je oko 58,9 odsto, što ukazuje na značajan odziv birača i visok stepen interesovanja za ovo pitanje.
Premijerka Meloni poručila je da vlada poštuje odluku građana i da će nastaviti da radi „odgovorno i odlučno“ u interesu države, iako, kako je navela, žali zbog propuštene prilike za modernizaciju zemlje.
Ministar pravde Karlo Nordio istakao je da prihvata volju birača, naglašavajući da je cilj reforme bio jačanje nepristrasnosti pravosuđa.
Sličnu poruku poslao je i šef diplomatije Antonio Tajani, koji je naglasio da će se vlast povinovati odluci građana, ocenjujući referendum kao važan demokratski proces.
Podršku reformi ranije je izrazila i politička scena bliska stranci Napred Italija, čiji je nekadašnji lider Silvio Berluskoni bio simbol te političke opcije, a pojedini su usvajanje reforme u parlamentu videli kao svojevrsnu političku zaostavštinu.
Ishod referenduma dodatno osvetljava dugotrajne tenzije između političkih struktura i pravosudnog sistema u Italiji, ali i potvrđuje duboku podeljenost društva kada je reč o ključnim institucionalnim reformama.
