Svetska mora dostigla su u julu ove godine najviše temperature ikada zabeležene za taj mesec, potvrdili su naučnici. Prosečna temperatura površine mora van polarnih regiona nadmašila je prethodni rekord iz 2023. godine.
Tokom razornog toplotnog talasa koji je pogodio zapadnu Evropu, temperature površine mora dostigle su rekordne vrednosti za jul na atlantskoj obali, u zapadnom Sredozemlju i drugim evropskim morima, utvrdila je služba Evropske unije za klimatske promene „Kopernikus“, prenosi „Gardijan“.
Zapadna Evropa zabeležila je najtopliji period jun–jul od kada postoje merenja, dok je izuzetna vrućina pokrenula šumske požare koji su opustošili velike delove Sredozemlja.
Rekordno toplo leto
Prva dva letnja meseca 2026. godine bila su za 2,79 stepeni Celzijusa toplija od temperatura uobičajenih za to doba godine, saopštio je u ponedeljak „Kopernikus“, potvrdivši da je nadmašen prethodni rekord postavljen pre tri godine.
Centralna Evropa trpi toplotni talas, tokom kojeg su u nekoliko zemalja, uključujući Austriju i Slovačku, oboreni nacionalni temperaturni rekordi.
To je najnoviji u nizu vrelih događaja ovog leta, koji su isušili vegetaciju i stvorili uslove za izbijanje požara širom Evrope.
Samanta Berdžes, klimatska naučnica iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, rekla je da je ovo leto bilo „jasan primer klimatskog kolapsa koji pojačava ekstreme koji se međusobno podstiču“.
– Dok su dugotrajni sistemi visokog pritiska zarobljavali toplotu nad zapadnom Evropom, ekstremne temperature su pojačale široko rasprostranjenu sušu. Kako se zemljište isušuje, ono gubi sposobnost da pruža prirodno hlađenje, što omogućava da se toplota lakše akumulira – rekla je Berdžes.
Toplotni talasi, suša i požari
Pojačani zagađenjem izazvanim sagorevanjem fosilnih goriva, niz toplotnih talasa pogodio je Evropu od kraja proleća, a veruje se da je ekstremna vrućina krajem juna prouzrokovala više od 10.000 smrtnih slučajeva.
„Kopernikus“ je saopštio da se široko rasprostranjena suša zabeležena u maju i junu dodatno pojačala prošlog meseca, uz izuzetno niske padavine i vlažnost zemljišta u velikom delu zapadne Evrope.
U sušnim regionima, među kojima su Francuska, Španija i delovi Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, niski vodostaji reka ugrozili su snabdevanje vodom, navodnjavanje i rad elektrana.
Nedostatak vode ugrozio rad elektrana
Zbog nedostatka vode za hlađenje, prošle nedelje su obustavljene dve termoelektrane na ugalj u Poljskoj, kao i jedina nuklearna elektrana u Mađarskoj. To se dogodilo prvi put u 44-godišnjoj istoriji te elektrane.
Visoke temperature mora, ekstremne vrućine, suša i požari tako se nadovezuju jedni na druge, dodatno povećavajući pritisak na vodne i energetske sisteme širom Evrope.
E.M.
