KRALJEVO – U bogatoj Zbirci kopija Narodnog muzeja Kraljevo čuva se verni prikaz jednog od najznačajnijih i najvrednijih predmeta srpske srednjovekovne istorije – replika zlatnog prstena kralja Stefana Prvovenčanog. Ova kopija, izrađena od pozlaćenog srebra 2011. godine, umetničko je delo čuvenog kraljevačkog filigrana Gorana Ristovića Pokimice. Originalni prsten, koji predstavlja neprocenjivo kulturno blago, do sada nikada nije javno izlagan.
Istorijski put ovog dragocenog insignija izuzetno je buran i duboko vezan za sudbinu srpske države i crkve. Kralj Stefan Prvovenčani sahranjen je sa ovim zlatnim prstenom na ruci u trećoj deceniji 13. veka. Kada je njegov brat, arhiepiskop Sava I, otvorio grobnicu, kraljevo telo je pronađeno netruležno, a njegove svete mošti od tada predstavljaju jednu od najvećih nacionalnih i religijskih svetinja. Kroz vekove i seobe, prsten je ostao na ruci svetog kralja sve do 19. veka, kada je prilikom svečanog presvlačenja moštiju skinut sa prsta i okačen na lanac oko vrata. Konačno odvajanje od moštiju izvršila je Državna komisija 1950. godine, kada je ovaj lični predmet predat na trajno čuvanje u Riznicu manastira Studenica, gde se i danas nalazi.
Sa stanovišta primenjene umetnosti, prsten odlikuje izuzetna zanatska preciznost. Karika prstena je široka i masivna, podeljena u dva dekorativna friza ispunjena motivom pletenice. Glava prstena se sastoji od tri glatke polulopte sa granulom na vrhu, od kojih jedna danas nedostaje, a ukrašene su trouglastim grozdovima sastavljenim od sitnih granula postavljenih unakrst. Na slobodnom delu spoljašnjeg luka polulopti nalaze se po tri krupne granule, takođe raspoređene u obliku trougla.
Morfološke i estetske karakteristike nakita jasno upućuju na to da prsten pripada krugu vrhunskih vizantijskih zlatarskih radionica i da je tipičan za stariji period, tačnije za 11. i 12. vek. Ova hronološka odrednica u nauci opravdano pokreće pretpostavku da je kralj Stefan Prvovenčani ovaj dragoceni komad nakita zapravo nasledio od svog oca, rodonačelnika dinastije Stefana Nemanje, kome je prsten izvorno i pripadao. Postojanje ove verne kopije u kraljevačkom muzeju pruža jedinstvenu priliku posetiocima da se neposredno upoznaju sa estetikom i sjajem nemanjićke epohe.
N.V.
