Postoje izrazi koji zvuče kao školska fusnota, a zapravo opisuju jedan od temelja savremene tehnologije. Takav je slučaj sa “retkim zemljama”, o kojima je juče brazilski Super objavio kratak, ali vrlo znakovit uvod. Sama činjenica da se toj temi daje prostor baš sada govori koliko su ovi elementi izašli iz stručnih krugova i ušli u širu političku, tehnološku i ekonomsku priču. Retke zemlje nisu “retke” u smislu da ih gotovo nema, već u tome što ih je teško isplativo izdvojiti u dovoljnoj čistoći i količini. A upravo od njih zavise magneti, baterije, elektronika, vetroturbine, vojna oprema i veliki deo modernih uređaja koje ljudi uzimaju zdravo za gotovo.
Zbog toga priča o njima nikada nije samo hemijska. Ona je i geopolitička, industrijska i tehnološka. Što je svet više elektrifikovan i digitalizovan, to više zavisi od sirovina koje široka publika jedva ume da nabroji. I baš zato je jučerašnji Super pogodio pravu temu za kratko objašnjenje: postoji čitava klasa materijala bez kojih savremena moć ne može da funkcioniše, a o kojima prosečan čovek zna gotovo ništa. To je možda i najzanimljiviji paradoks budućnosti — što postaje sofisticiranija, to više zavisi od veoma konkretnih, prljavih i spornih stvari iz zemlje.
S.B.
