Do juče je “robot u firmi” značio veliku ruku iza ograde: radi jednu stvar, uvek istu, i ne voli iznenađenja. Nova generacija fizičkih robota je druga priča — to su mobilni, “terenski” sistemi sa senzorima koji se snalaze među ljudima, zaobilaze prepreke i preuzimaju prljave, teške i ponavljajuće poslove tamo gde tempo najviše pritiska: u skladištima, logistici, polju i bolnicama. Zato se sve češće uvode kao pojačanje, ne kao zamena: čovek vodi, robot nosi teret i čuva ritam.
U praksi, skladišta već guraju na autonomne mobilne robote i automatizovane sisteme za komisioniranje, jer donose brži protok i manje grešaka u pakovanju i manipulaciji robom, uz bolju ergonomiju za radnike. Isti talas se vidi u zdravstvu: 20. januara 2026. objavljeno je da Serve Robotics kupuje Diligent Robotics, a njihov bolnički robot Moxi već radi u preko 25 ustanova i odradio je više od 1,25 miliona autonomnih dostava materijala i potrepština.
Zamisli realnu scenu: sestra u smeni ne trči deset puta do magacina po setove i uzorke — robot preuzme “kurirski” deo, a ona ostaje uz pacijente. U poljoprivredi, mali autonomni roboti i specijalizovane mašine već ulaze na njive kao tiha ispomoć za precizne zadatke i smanjenje rasipanja, a primeri sa terena pokazuju da automatizacija može da digne učinak po hektaru kad se spoji sa pametnim rutinama rada. Poenta nije futurizam, nego jednostavna matematika: više učinka, manje fizičkog trošenja ljudi, manje otpada — i radni dan koji više liči na kontrolu procesa nego na maraton.
