Poljoprivredno tržište Srbije ulazi u period u kojem će konačni prinosi biti jedan od ključnih faktora za dalje kretanje cena. Prema informacijama koje stižu sa terena, rod kukuruza i soje mogao bi da bude ispod proseka, dok se kod suncokreta očekuje povoljnija situacija.
V.d. direktora Produktne berze Vlado Kovačević navodi za RTS, da zvaničnih konačnih podataka o prinosima još nema, ali da dosadašnje informacije ukazuju na razlike među kulturama. Suncokret, koji ima duži vegetacioni period, istovremeno je otporniji na sušu od kukuruza i soje.
Takva situacija utiče i na strukturu setve. Poljoprivrednici se postepeno prilagođavaju promenjenim vremenskim uslovima, pa raste interesovanje za kulture koje bolje podnose sušu ili imaju kraći vegetacioni period.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, površine pod pšenicom povećane su 7,5 odsto, dok je kukuruz zauzeo 3,8 odsto manje površina. Kod soje je zabeleženo smanjenje od 7,5 odsto, dok su površine pod suncokretom povećane 3,5 odsto.
Istovremeno, na Produktnoj berzi trenutno se beleže cene od 20 do 20,2 dinara po kilogramu za pšenicu standardnog kvaliteta, dok se kukuruz kreće između 19 i 19,2 dinara bez PDV-a. Suncokret je između 52 i 52,2 dinara, soja od 55 do 56 dinara, a ječam od 17,8 do 18 dinara po kilogramu.
Jedan od problema koji bi mogao dodatno da utiče na domaće tržište jeste nizak vodostaj Dunava. Protok na granici sa Rumunijom trenutno je oko 40 odsto uobičajenog nivoa, što otežava transport robe ka luci Konstanca.
Pošto su žitarice i uljarice proizvodi velike mase, troškovi transporta imaju značajan uticaj na njihovu konkurentnost. Otežan rečni transport zato može povećati značaj železničkog i drumskog prevoza, ali i uticati na ukupne troškove izvoza.
Na tržišne uslove dodatno utiču međunarodna kretanja. Crnomorski region ostaje važan za svetsko tržište žitarica, dok neizvesnost u vezi sa izvozom iz Ukrajine i Rusije otežava procene buduće ponude.
Kovačević navodi i da su domaće cene u velikoj meri povezane sa svetskim berzama. Cena pšenice na američkom tržištu dostigla je najviši nivo u poslednje tri godine, dok se na pariskom Matifu kretala oko 239 evra po toni.
Ipak, reakcija domaćeg tržišta na promene svetskih cena može kasniti, pre svega zbog mogućnosti izvoza i raspoloživih transportnih pravaca.
Sve to ukazuje da će na cenu domaćih žitarica i uljarica u narednom periodu istovremeno uticati rod, vremenski uslovi, domaća ponuda, troškovi logistike i kretanja na međunarodnom tržištu.
M. T.
