Fudbaleri Vojvodine su na krilima neverovatne partije mladog čuvara mreže Gočmanca uspeli da prebrode dramatično četvrtfinale Kupa Srbije i preko upornog Trajala (1:1, penalima 2:0) overe kartu za polufinale najmasovnijeg takmičenja.
Nakon teških nedelja i gorkih pilula koje je novosadska „Stara dama“ morala da proguta u duelima sa Novim Pazarom i Železničarom, „Karađorđe“ je konačno video sjaj u očima svojih ljubimaca. Vojvodina je pokazala da je Kup njeno prirodno stanište, mesto gde se karakter brusi, a istorija piše zlatnim slovima. Utakmica protiv Trajala bila je prava taktička bitka u kojoj je favorit dugo tražio ključ za kruševačku bravu. Igralo se čvrsto, na momente frustrirajuće, ali je ulazak Vanda Feliksa u 70. minutu promenio krvotok domaćina. Njegov beg po krilu i lucidno proigravanje za Džona Merija podsetili su na najsvetlije dane novosadskog fudbala. Meri je „zaplesao“ sa loptom, izveo nekoliko bravura koje su digle publiku na noge, i hirurški precizno uposlio Milutina Vidosavljevića kojem je preostalo samo da se pokloni za vođstvo.
Iako je Trajal uspeo da izbori penale, ono što je usledilo u penal-ruletu graniči se sa naučnom fantastikom. Glavni arhitekta novosadskog slavlja, golman Gočmanac, izveo je performans koji će se generacijama prepričavati. Odbraniti četiri od četiri jedanaesterca nije samo sreća – to je demonstracija moći, koncentracije i čiste fudbalske magije. On je bukvalno hipnotisao izvođače Trajala, postajući nepremostiva planina pred njihovim očima. Vojvodina je ovim trijumfom ne samo zacelila prvenstvene rane, već je celoj Srbiji poslala jasnu poruku: Stara dama je ponovo na pravom koloseku, spremna da vrati pehar tamo gde mu je mesto.
M.M.
