SARAJEVO – Ambasada Ruske Federacije u Bosni i Hercegovini zvanično je i kategorički odbacila odluku Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIK) kojom se američki diplomata Luis Krišok imenuje za vršioca dužnosti visokog predstavnika u BiH. Ovim potezom, Moskva je odmah unela novu vrstu geopolitičke napetosti u tek obavljenu primopredaju dužnosti u Sarajevu, jasno stavljajući do znanja da za rusku diplomatiju odluke zapadnih ambasadora nemaju nikakvu pravnu snagu.
Tek što je Kristijan Šmit predao ključeve kancelarije OHR-a svom dosadašnjem američkom zameniku, iz ruske ambasade stigao je hladan tuš koji u potpunosti ogoljava duboki raskol unutar međunarodne zajednice. Rusija podseća da se zakoni i Dejtonski sporazum ne mogu krojiti po želji Vašingtona i Brisela.
U zvaničnom i oštrom saopštenju za javnost, ruska Ambasada u BiH je nakon imenovanja Luisa Krišoka poručila da Rusija ostaje potpuno dosledna svom dugogodišnjem, principijelnom stavu – da je nakon odlaska Valentina Incka mesto visokog predstavnika u BiH pravno potpuno upražnjeno, te da novi šef OHR-a može preuzeti funkciju isključivo i tek nakon što dobije eksplicitno odobrenje i potvrdu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Rusija nema nikakve veze sa „takozvanim“ vršiocem dužnosti
Ruske diplomate su se u potpunosti distancirale od jučerašnjih događaja u Sarajevu, nazivajući odluku političkih direktora PIK-a nelegitimnom.
„Ruska Federacija nema apsolutno nikakve veze sa sastankom Upravnog odbora Saveta za provođenje mira u BiH održanim juče u Sarajevu, niti sa odlukom u vezi sa takozvanim vršiocem dužnosti visokog predstavnika“, saopštili su iz Ambasade, a prenosi agencija Sputnjik.
U saopštenju se decidno dodaje da je Ruska Federacija jedan od ključnih međunarodnih garanata Dejtonskog mirovnog sporazuma i da punopravno zadržava svoje članstvo u Upravnom odboru PIK-a, bez obzira na trenutni bojkot rada tog tela.
„Obustava naših aktivnosti u ovom telu je direktna i logična posledica našeg dubokog neslaganja sa načinom „izbora“ gospodina Kristijana Šmita i neospornom činjenicom da on od samog početka nije bio legitimni visoki predstavnik“, poručili su iz Ambasade Rusije u BiH.
Krah zapadnog konsenzusa u Sarajevu
Ono što dodatno komplikuje situaciju i daje vetar u leđa ruskom stavu jeste činjenica da se zemlje Evropske unije i Sjedinjene Američke Države ni na jučerašnjoj, maratonskoj sednici Upravnog odbora PIK-a zapravo nisu usaglasile oko imena novog, stalnog visokog predstavnika.
Zapadni nesklad: Unutar zapadnog bloka postoje ozbiljna trvenja oko profila i nacionalnosti Šmitovog naslednika.
Iznuđeno rešenje: Imenovanje Amerikanca Luisa Krišoka za vršioca dužnosti zapravo je iznuđen i prelazni manevar kako kancelarija ne bi ostala potpuno prazna do zacrtanog roka 14. jula.
Pravni vakuum: Za Republiku Srpsku i Rusiju, ovaj potez samo produbljuje višegodišnji pravni vakuum u kojem OHR funkcioniše bez legaliteta i legitimiteta UN-a.
Oštro reagovanje Moskve pokazuje da će period do 14. jula, koji je PIK sam sebi zadao kao krajnji rok za izbor novog diplomate, biti obeležen žestokim diplomatskim pritiscima i nadmetanjem velikih sila preko leđa Bosne i Hercegovine.
M. D.
