BEOGRAD – Nekadašnji potpredsednik Vlade SRJ Nikola Šainović izjavio je, povodom 27 godina od početka NATO agresije, da bombardovanje 1999. godine nije bilo moguće izbeći jer tadašnje rukovodstvo zemlje nije pristalo na potpisivanje ultimatuma koji je značio kapitulaciju i potpunu okupaciju države. Prema njegovim rečima, odluka o napadu na SRJ praktično je doneta još u oktobru 1998. godine, dok su pregovori u Rambujeu poslužili samo kao formalno pokriće za vojnu akciju koja je već bila isplanirana.
Šainović ističe da je rat trajao sve dok se neprihvatljivi uslovi iz Rambujea nisu zamenili Rezolucijom 1244, u kojoj su, bar na papiru, uvaženi srpski zahtevi: očuvanje suvereniteta, ostanak dela vojske i policije na Kosovu i Metohiji, zaštita srpskog stanovništva i manastira, kao i obavezno razoružavanje OVK. On naglašava da tadašnji državni vrh nije odlučivao o početku bombardovanja, već isključivo oni koji su agresiju sprovodili, uz pritiske koji su trajali još od 1991. godine.
Poseban fokus Šainović stavlja na ulogu verifikacione misije OEBS-a i Vilijama Vokera, tvrdeći da je njihova primarna svrha bila rehabilitacija i jačanje tada poražene OVK. On objašnjava da je NATO čekao da se separatističke snage oporave na terenu, jer je vazdušna intervencija bez kopnene podrške bila strateški neizvodljiva. Dok je srpska vojska, poštujući sporazume, bila povučena u kasarne, suprotna strana je uz pomoć međunarodnih posmatrača pripremala teren za sukob.
Bivši potpredsednik savezne vlade zaključuje da je Rambuje bio samo vešto postavljena zamka. Od Beograda se tražilo da jednim potpisom prihvati prisustvo stranih trupa na celoj teritoriji zemlje, što nijedna suverena država ne bi mogla da prihvati. Borba se, prema njegovom mišljenju, vodila za to da se diktat zameni međunarodnim dokumentom pod okriljem UN, što je na kraju i rezultiralo Rezolucijom 1244, koja i danas predstavlja jedini pravni okvir za status Kosova i Metohije.
M. D.
