Santorini deluje kao razglednica, ali ispod razglednice je jedna od najaktivnijih zona Evrope. ScienceDaily prenosi studiju koja objašnjava roj zemljotresa s početka 2025: zabeleženo je više od 28.000 potresa, najjači su prelazili magnitudu 5,0, a uzrok nije bio „čist tektonski“ već — magma u pokretu.
Istraživači su spojili podatke sa kopnenih seizmičkih stanica i instrumenata na dnu mora postavljenih kod podvodnog vulkana Kolumbo, oko 7 kilometara od Santorinija. Uz pomoć novog AI metoda preciznije su locirali potrese i rekonstruisali šta se dešava u dubini: oko 300 miliona kubnih metara magme podiglo se iz dubine kore i zaustavilo oko četiri kilometra ispod morskog dna. Kako se magma probijala, lomila je okolne stene i „sipala“ potrese u serijama.
Studija dodaje i istorijski okvir koji često zaboravimo: Santorini je kaldera nastala ogromnom erupcijom pre oko 3.600 godina; poslednja erupcija bila je 1950; a 1956. su se između Santorinija i Amorgosa desila dva snažna zemljotresa magnitude 7,4 i 7,2 u razmaku od 13 minuta, sa cunamijem. Roj iz 2025. uklapa se u tu istu, nervoznu geometriju sudara afričke i helenske ploče.
Najintrigantnija rečenica je o „hidrauličkoj vezi“: autori tumače spuštanje Santorinija posle podizanja kao znak do sada nepoznate podzemne veze sa Kolumbom. To je poruka koja nije za turistički vodič nego za ozbiljno praćenje: u Egeju, vulkan i rasjed ne rade uvek odvojeno — ponekad su u istom sistemu cevi.
S.B.
