Rukometni rat saopštenjima na relaciji Novi Sad – Beograd dostigao je tačku usijanja manje od 24 časa nakon skandaloznog prekida revanš meča finala plej-ofa ARKUS lige. Nakon što je beogradski Partizan uputio zvanični dopis u kojem je optužio novosadski tim da svesno „nije želeo“ da nastavi utakmicu na Slanoj bari, odgovor aktuelnog šampiona stigao je u formi otvorenog, izuzetno oštrog i ironičnog pisma pod nazivom „Krivi smo“. Uprava Vojvodine je ovim potezom redefinisala javnu raspravu, prebacivši fokus sa administrativne registracije meča (0:10) na direktnu odgovornost za ugrožavanje bezbednosti aktera i kasniji medijski fijasko koji je narušio ugled domaćeg rukometa širom Evrope.
Sa marketinškog i medijskog aspekta, Vojvodina u svom tekstu apostrofira činjenicu da su video-snimci incidenata, povređivanja igrača Frana Milete i arbitra Markovića, kao i kidanja zaštitne sajle iza gola, postali viralni na kontinentalnom nivou, posebno u Nemačkoj, gde beleže milionske preglede u negativnom kontekstu. Novosađani ističu jasnu hronologiju i propozicije takmičenja: nakon prvog ubačenog topovskog udara, delegat meča je preko zvaničnog spikera izdao javno upozorenje da će naredni incident rezultirati pražnjenjem tribine sa gostujućim navijačima. Kada se incident ponovio svega nekoliko minuta kasnije, zvanični protokol o evakuaciji izgrednika je izostao zbog nedostatka policijskog naloga nadređenih struktura, što je i iniciralo kasniji krah meča.
Taktička pozicija Vojvodine u ovom medijskom klinču temelji se na odbrani sopstvenog integriteta, bez direktnog upiranja prsta u RK Partizan kao instituciju, sve dok beogradski klub nije reagovao nepotrebnim saopštenjem. Ono što posebno brine sportski sektor jeste apsolutni institucionalni muk – Rukometni savez Srbije (RSS), rukovodstvo ARKUS lige, kao i Odbor za hitna pitanja i dalje nemaju zvaničnu reakciju na sistemske propuste u organizaciji mečeva visokog rizika. Ovakav epilog ukazuje na dublju administrativnu krizu unutar domaćih rukometnih foruma, gde se teške povrede i bezbednosni procepi tretiraju isključivo kroz formu birokratskih kazni, umesto kroz suštinsku reformu protokola o bezbednosti.
M.M.
