Kad se približi proleće, promena sata uglavnom se doživljava kao sitna sezonska neprijatnost: jedno jutro sna manje, malo pospanosti i onda život navodno nastavlja normalno. Međutim, jučerašnji tekst na holandskom portalu Scientias podsetio je da taj „mali“ pomak ima mnogo ozbiljnije posledice nego što se često priznaje. U osvrtu na poreklo letnjeg računanja vremena i njegove savremene efekte navodi se da je prvobitna ideja bila ušteda energije, ali da su današnji dobici u tom smislu zanemarljivi, dok su zdravstveni troškovi sve bolje dokumentovani. Još važnije, naglašava se da mnoge zemlje zapravo žive po vremenu koje je već pomereno u odnosu na Sunce, pa dodatni prelazak na letnje računanje vremena povećava jaz između biološkog ritma i časa na satu.
U tome leži i suština problema. Nije reč samo o tome da čovek jedne noći spava kraće, već o tome da se unutrašnji sat ne pomera istom brzinom kao društveni raspored. Scientias prenosi i podatke iz RIVM-ovog pregleda literature koji ukazuju da je nakon prelaska na letnje računanje vremena zabeležen porast srčanih udara u danima posle promene, dok se kod mnogih ljudi javljaju umor, slabija koncentracija i sporije prilagođavanje. Posebno teško to podnose deca, stariji i oni koji prirodno kasnije tonu u san, takozvani večernji tipovi. Kada se tome doda činjenica da svetlo uveče odlaže lučenje melatonina, postaje jasnije zašto problem nije samo u izgubljenom satu sna, nego u čitavom poremećaju ritma koji se oseća danima.
Možda je zato ova tema toliko uporna i toliko politički nerešena. Evropska komisija je još 2018. otvorila pitanje ukidanja sezonskog pomeranja sata, ali konačnog raspleta nema, iako su stručne preporuke sve jasnije sklone standardnom vremenu, onom koje je bliže prirodnom svetlosnom ciklusu. U jučerašnjoj holandskoj obradi posebno je zanimljivo što se letnje računanje vremena ne predstavlja kao nevina tradicija, nego kao kompromis koji ljudsko telo nikada nije sasvim prihvatilo. Kazaljke se pomere za sekund, ali organizmu treba mnogo duže da shvati šta se zapravo dogodilo.
S.B.
