Beogradska Arena svedoči povratku surove dominacije srpskog vaterpola, a dokaz za to je hladnokrvna egzekucija Italije u polufinalu koju je najbolje opisao jedan od najtrofejnijih aktera u bazenu.
Sava Ranđelović, čovek koji u svojoj riznici ima tri olimpijska zlata, zna kako se pobeđuje i kada bazen postane „nemirno more“. Pobeda nad Italijom (17:13) nije bila samo sportska, već i mentalna pobeda nad okolnostima koje su pokušale da sputaju „Delfine“. Iako je isključenje kapitena Nikole Jakšića pretilo da poremeti ritam, Ranđelović ističe da je u srpskom timu to izazvalo kontraefekat – onaj čuveni inat koji niko u svetu vaterpola ne želi da oseti na svojoj koži.
– Uvek je tako. Kao što je bilo i kad su Mandića isključili. Igrali smo izvanredno od početka do kraja utakmice, nismo poklekli posle isključenja. Čestitao bih momcima, ali moramo da ostanemo na zemlji, nikakva euforija, ništa. Idemo da se odmorimo i onda da uzmemo ono po šta smo došli, jasan je srpski bek.
Srbiju u nedelju čeka repriza duela sa Mađarima, protivnikom kojeg su već srušili u grupnoj fazi. I dok iz Budimpešte stižu signali nezadovoljstva arbitražom, Ranđelović spušta rampu na svaku vrstu alibija.
Čeka nas revanš sa Mađarima, znamo šta da očekujemo od te utakmice. Idemo da se odmorimo i spremimo što bolje. Žalili se na suđenje? Neka, to je njihovo, neka kukaju, mi gledamo samo nas.
Ipak, bitka se vodi i van bazena – ona za Jakšićevo pravo nastupa u finalu. Ranđelović ne krije nadu da će pravda pobediti, ali poručuje da Srbija ima rešenje za svaki scenario.
– Nadam se da će uspeti žalba, jer ovo što je bilo, po meni, nije za isključenje, ali tako su sudije odlučile i nema šta. Ako ne usliše žalbu idemo bez njega i to je to.
