U vremenu kada sve što izgleda neodoljivo dlakavo, simpatično i „fotogenično” vrlo brzo postane digitalni hit, jučerašnja priča u Gardijanu o hajland kravama zvuči kao mala, ali vrlo precizna opomena. Na rezervatu Hothfield Heathlands u Kentu ove životinje su, prema tekstu, morale privremeno da budu sklonjene — ne zbog bolesti, ne zbog vremena, nego zbog ljudi koji su pohrlili da ih vide i slikaju posle viralnih videa na TikToku.
Problem nije bila sama popularnost, već ponašanje koje je pratilo popularnost. Posetioci su pokušavali da priđu preblizu, da ih dodiruju, pa i da se slikaju na način koji za životinje predstavlja stres. Upozorenja da se drži razmak od najmanje deset metara nisu bila dovoljna, pa je upravljač rezervata odlučio da krave ukloni iz tog prostora dok pritisak ne popusti. U tekstu se čak podseća da su ljudi ranije završavali u problemima pokušavajući da pronađu viralne primerke ovih životinja.
Cela priča je zanimljiva jer je veoma savremena: pažnja koju internet proizvodi često se predstavlja kao čista korist, a zapravo ume da pomeri granicu između divljenja i uznemiravanja. Kada životinja postane sadržaj, mnogi zaborave da ona nije rekvizit. Isto važi i za brojne izletničke tačke, farme i seoska domaćinstva širom regiona, gde potreba za fotografijom lako pregazi osnovno poštovanje prostora i živog bića.
Zato su hajland krave iz jučerašnjeg teksta mnogo više od simpatične anegdote. One su dokaz da viralnost nije neutralna. Nekada poveća interesovanje, a nekada naruši mir onoga što je ljude i privuklo. A ako društvene mreže ne umeju same da povuku granicu, onda to na kraju mora da uradi ograda, znak upozorenja ili tiho sklanjanje u zaklon.
S.B.
