Kad uđete u mirniji životni ritam, najbolja navika često nije ona koja traži veliki plan, već ona koja staje u svaki dan. Lagana šetnja je baš takva: ne traži članarinu, posebnu opremu ni pripremu, a odmah donosi osećaj da ste uradili nešto dobro za sebe. Dovoljno je da hodate tempom u kom možete normalno da razgovarate, bez hvatanja daha. Ako volite okvir, stručne preporuke često pominju oko 150 minuta umerenog kretanja nedeljno – ali do toga se dolazi sitno, bez forsiranja.
Da šetnja postane rutina, važnije je da bude laka nego duga. Birajte patike koje su udobne i stabilne, obucite se slojevito i krenite „na kratko“, pa produžite ako vam prija. Pauze su deo šetnje, ne znak da ste stali – klupa, izlog, par minuta mira i nastavite. U Novom Sadu mnogima prija krug od 20 minuta: Kej za ravno i pregledno, Limanski ili Futoški park za tišinu, ili jednostavno obilazak oko bloka, bez razmišljanja gde ćete i koliko imate vremena.
Kad poželite promenu, Vojvodina je zahvalna jer nudi ravne, pristupačne rute koje ne „traže kondiciju“. Šetališta oko Palića, staze uz kanale, izletišta sa širokim putevima, ili banje poput Vrdnika i Rusande, gde je tempo prirodno sporiji i gde se šetnja lako uklopi uz kafu i odmor. Ne jurite kilometre ni brojeve – cilj je da vam bude prijatno i da sutra opet poželite napolje. To je ona mala navika koja, bez velike buke, ume da promeni dan.
