BEOGRAD – Izborna trka na takozvanoj studentskoj blokaderskoj listi krije ozbiljne tajne i neformalne centre moći, a u donošenje ključnih odluka nisu upućeni čak ni sami akademci koji danima protestuju. Profesor Ratko Ristić, odbornik Skupštine grada Beograda, javno je otvorio pitanje političke pozadine i kontrole nad ovom listom, otkrivajući šokantne detalje razgovora sa studentima koji su priznali da nemaju nikakav uticaj na krojenje konačnog spiska kandidata.
Ove dramatične tvrdnje i svedočanstvo o zakulisnim igrama unutar opozicionih struktura profesor Ristić je izneo danas, u subotu, 18. jula 2026. godine.
Šok u kabinetu: „Profesore, ko nama pravi listu?“
Gostujući u podkastu „Pravi odgovor“ kod voditeljke Nade Grujić, profesor Ristić je do detalja opisao susret sa grupom studenata sa više različitih fakulteta, koji je pre oko mesec dana održan u njegovom kabinetu. Umesto da profesoru predstave svoj program i način selekcije, akademci su od njega zatražili odgovor na pitanje koje je zaprepastilo javnost.
„Bila je jedna grupa studenata sa više fakulteta kod mene i bukvalno su me pitali: ‘Profesore, ko pravi studentsku listu?’ Ja sam se šokirao! Rekao sam im: ‘Je l’ se vi šalite sa mnom? Pa to je pitanje koje bi trebalo ja vama da postavim’“, ispričao je Ristić.
Prema njegovim rečima, studenti su mu tada otvoreno priznali da su potpuno nemoćni i da se odluke donose van njihovog domašaja. Iako sa terena pristižu predlozi, iznad samog plenumskog odlučivanja očigledno postoji neprozirna struktura koja ima apsolutni veto.
„Oni su rekli: ‘Mi ne znamo. Mi predlažemo neke ljude, ali ima nešto, neko telo iznad svega, gde neko odlučuje ko će biti na listi, a ko neće’“, naveo je profesor.
Nudili mu mesto na listi, tajanstvena tela vuku konce
Na direktno pitanje voditeljke o kakvom se tačno telu radi, Ristić je priznao da ni sam ne može da dokuči ko su stvarni nalogodavci i upravljači procesa, niti da li je reč o nekakvom „krovnom plenumu“ ili nečemu daleko ozbiljnijem.
Profesor je takođe otkrio da su predstavnici blokada u jednom trenutku pokušali da ga vrbuju i uvuku u svoje redove.
Ponuda u tajnosti: Ristiću je direktno ponuđeno da bude jedan od istaknutih kandidata na njihovoj listi.
Odbijanje: Profesor je ovu ponudu glatko odbio: „Ponudili su mi u jednom trenutku da budem kandidat za njihovu listu. Ja sam rekao da ne mogu, pošto sam već u stranci.“
Ristić je zaključio da ovakav netransparentan način rada otvara opravdanu sumnju i postavlja ključno pitanje – ko zapravo ima poslednju reč i kakav se to neformalni, skriveni centar moći nalazi iza formalnih studentskih procedura, koristeći mladost kao paravan za ostvarivanje sopstvenih političkih i vaninstitucionalnih interesa.
M. D.
