Poslanici Skupštine Srbije završili su raspravu o amandmanima na predlog rebalansa budžeta za ovu godinu i počeli raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.
Na dnevnom redu vanredne sednice je 59 tačaka, a sednica Skupštine Srbije počela je 24. avgusta. Posle rasprave o amandmanima na sve predložene zakone, poslanici će se u danu za glasanje izjasniti o svim tačkama dnevnog reda.
Mesarović: Država će se boriti za još veći životni standard
Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je da će se država boriti za još veći životni standard, veće plate i primanja, uz razumevanje potreba penzionera i potrebe za rastom penzija.
Odgovarajući na pitanje poslanika Radničke partije Đorđa Đorđića o životnom standardu i tome kako građanin sa ličnim dohotkom od 64.500 dinara može da preživi, Mesarović je podsetila da je do 2012. godine prosečna zarada u Srbiji iznosila 330 evra, dok je stopa nezaposlenosti bila 25,9 odsto.
„Stopa nezaposlenosti danas u Republici Srbiji iznosi nešto iznad osam odsto i mislim da treba da bude na ponos činjenica koliko je predsednik države, pre svega uz njegove lične napore i zahvaljujući činjenici koliko je podigao ugled naše zemlje i podigao Srbiju na investicionoj mapi sveta, koliko je novih fabrika, kad je u pitanju i domaći i strani investitori, koliko je uspeo da sprovede jednu ozbiljnu industrijalizaciju i da industriju stavi na noge“, istakla je Mesarović.
Navela je da je 2012. godine na „svim srpskim gigantima bio katanac“, dok su oni koji nisu bili zatvoreni ostavljeni u velikim dugovima.
„Bilo je strašno teško podići privrednu aktivnost na nivo današnji, imajući u vidu da je 550.000 ljudi bilo sa egzistencijalnim problemima. Mi danas imamo prosečnu zaradu koja iznosi 1.019 evra“, rekla je Mesarović.
Dodala je da Srbija beleži kontinuirani rast priliva stranih direktnih investicija i da velike kompanije prepoznaju Srbiju kao investicionu destinaciju.
„Podsetiću i na to kakva su globalna trenutna kretanja i koliko zemlje u okruženju i najrazvijenije zemlje u Evropi, poput Nemačke, imaju pad zaposlenosti, i koliko u danu ostane nezaposlenih lica u tim zemljama, pre svega u automotiv industriji. Zahvaljujući ugledu naše zemlje u svetu, a zahvaljujući ličnom odnosu predsednika naše države i sa Narodnom Republikom Kinom i sa svim drugim zemljama u svetu, uspeli smo da privučemo velika svetska imena, da otvorimo velike fabrike“, rekla je Mesarović.
Đorđo Đorđić iz Radničke partije pitao je kako građanin sa ličnim dohotkom od 64.500 dinara može da preživi i rekao da je, prema njegovoj oceni, sve u državi poskupelo za 70 odsto, dok su plate povećane za 35 odsto.
On je, javljajući se za reč nakon odgovora ministarke Mesarović, rekao da se živi bolje, da su plate veće, kao i da ima više puteva i investicija, ali je postavio pitanje kako građani mogu da žive sa platom od 65.000 dinara.
Poslanici o jednokratnoj pomoći i cenama nekretnina
Tokom rasprave o Predlogu zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva, poslanici vlasti i opozicije polemisali su o jednokratnoj pomoći građanima i politici stanovanja.
Poslanici opozicije tvrdili su da je mera jednokratne pomoći deo predizborne kampanje vlasti i kritikovali visoke cene zakupa stanova.
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov, odgovarajući na kritike opozicije zbog rasta cena zakupa, rekao je da opozicioni poslanici u sopstvenim redovima ne primenjuju politike koje predlažu građanima.
Jovanov je ocenio da opozicija prihvata tržišne cene kada je reč o ličnoj imovini, dok u javnosti promoviše drugačije stavove.
„Dakle, raspitajte se u svojim okvirima, oko svoje organizacije, po kojoj ceni izdaju ljudi svoje sopstvene stanove, pa ćete onda videti da u svojoj organizaciji niste primenili te metode koje želite da nametnete celom društvu“, rekao je Jovanov.
Dodao je da opozicija građanima prenosi tuđe stavove, reči i mišljenja i da, kako je rekao, „isključivo misli o sopstvenom džepu“.
Predstavnik Socijalističke partije Srbije Uglješa Marković osvrnuo se na istorijat stambene politike, podsetivši na Zakon o stanovanju iz 1992. godine, kojim je, kako je naveo, stotinama hiljada porodica omogućeno rešavanje stambenog pitanja i otkup stanova.
Marković je naglasio da se SPS ponosi i nedavnim izmenama Zakona o izvršiteljima, kojima je pružena zaštita porodicama koje žive u nekretninama do 60 kvadratnih metara.
On je dodao da visoke cene nekretnina diktira tržište kroz odnos ponude i potražnje, ali da država mora zadržati kontrolu nad ključnim sektorima i prirodnim monopolima.
Poslanica Zeleno-levog fronta Natalija Stojmenović iznela je stav da država mora aktivnije da reaguje na rast cena zakupa stanova i navela da je cilj amandmana koje je podnela ta stranka da se građanima olakša pristup pomoći.
Ona smatra da država treba da pruži veću i pravednije raspoređenu podršku, umesto da, kako je navela, deli isti iznos svima bez obzira na njihove realne prihode.
Poslanik SNS-a Milan Radin ocenio je predloge opozicije kao „neomarksističku retoriku“ i rekao da bi administrativno ograničavanje profita i cena zakupa zaustavilo investicije u novogradnju i demotivisalo investitore.
Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma ocenio je da je novčana pomoć građanima deo predizborne kampanje vlasti i pozvao da se sredstva sa projekata kao što su EXPO, Nacionalni stadion i nabavka aviona „Rafal“ preusmere na obrazovanje, zdravstvo i nabavku vatrogasne opreme.
Polemika o projektu „Beograd na vodi“
Poslanici su nakon završetka rasprave o jednokratnoj finansijskoj podršci počeli raspravu o amandmanima na Predlog zakona o izmenama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je u okviru projekta „Beograd na vodi“ kreirano 10.000 radnih mesta i da je projekat, kroz prihode od poreza na imovinu i razvoj građevinske i drugih povezanih industrija, doprineo rastu BDP-a, a samim tim i povećanju plata i penzija.
Mali je, odgovarajući poslanici Zeleno-levog fronta Nataliji Stojmenović, koja je kritikovala projekat, rekao da je to, prema njegovoj oceni, „rast i progres“.
„I tako Srbija, za razliku od vas koji biste vratili u prošlost, ide napred“, poručio je Mali.
Ministar finansija rekao je da je morao da reaguje na, kako je naveo, „nebuloze“ koje se iznose o projektu.
„Ne postoje milijarde i milijarde koje su davane. Pogledajte samo ugovor koji je javan, ugovor koji je na sajtu Vlade Republike Srbije već 10, 12, 13 godina unazad. Lepo piše koja su prava i obaveze jedne i druge strane. Ja ne znam gde ste našli vi te milijarde“, rekao je Mali.
On je istakao da investitor ulaže novac, dok zemljište daje Republika Srbija, odnosno da država za to dobija 33 odsto vlasništva u projektu i učestvuje u dobiti.
Mali je naveo i da je na prostoru „Beograda na vodi“ danas više od 10.000 ljudi zaposleno, kao i da se stanovi grade i prodaju građanima Srbije.
Prema njegovim rečima, više od 90 odsto kupaca stanova u tom projektu čine građani Srbije.
Stojmenović je kritikovala predložene mere i jednokratnu pomoć od 50 evra, upoređujući je sa pomoći od 100 evra iz 2020. godine i navodeći da su se troškovi života od tada udvostručili.
Ona je rekla da je cena najma stana u Beogradu porasla sa 350 na najmanje 600 evra, dok cene kvadrata u novogradnji, prema njenoj oceni, prosečan građanin ne može da priušti.
Upitala je ko kupuje stanove po cenama višim od 5.000 evra po kvadratu i iznela stav da bi država trebalo da nacionalizuje projekat „Beograd na vodi“ kako bi se izgradili priuštivi stanovi za mlade.
Stojmenović je navela da je zemljište na kojem se gradi „Beograd na vodi“ pripadalo građanima Srbije.
„Ministar finansija kaže da nismo mi ništa dali za Beograd na vodi. Dali smo železničku stanicu, dali Geozavod, dali zemljište, dali zemljište da bi se tamo izgradilo 10.000 stanova koje mi ne možemo da kupimo“, rekla je Stojmenović.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić upozorila je Stojmenović da, kako je rekla, ne obmanjuje javnost.
„Dakle, vi ste rekli da je Republika Srbija preduzeću ‘Beograd na vodi’ dala železničku stanicu. Železnička stanica se trenutno renovira, biće Muzej istorije Srbije“, rekla je Brnabić.
Opozicija traži drugačije usmeravanje budžetskog novca
Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić rekla je da je ta stranka podnela amandman kojim traži da se sredstva predviđena za izgradnju akvarijuma preusmere na vodosnabdevanje.
Poslanik Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović predložio je da se sredstva za kapitalne rashode namenjena Nacionalnom stadionu i EXPO-u preusmere na, kako je rekao, važnije i prioritetnije projekte.
Među njima je naveo izgradnju pruge Niš–Dimitrovgrad, izgradnju kanalizacione infrastrukture u Srbiji, uređenje vodotokova, unapređenje obrazovnog sistema i energetsku efikasnost.
Na predlog rebalansa podneto je ukupno 166 amandmana, a Odbor za finansije i Vlada Srbije ih nisu prihvatili.
Foto: Preuzeta fotografija
Polemika o amandmanima i deponiji „Duboko“
Tokom skupštinske rasprave došlo je i do polemike između poslanice Narodnog pokreta Srbije Ane Jakovljević i šefa poslaničke grupe SNS-a Milenka Jovanova o načinu podnošenja i obrazlaganja amandmana.
Jakovljević je obraćanja poslanika SNS-a koji su obrazlagali svoje amandmane nazvala „višesatnim humorističkim igrokazom“, na šta je Jovanov odgovorio da se poslanicima, kako je rekao, zamera što rade svoj posao.
„Ne možete poslanicima zameriti to što rade svoj posao. Svaki poslanik je ovde uradio deo posla koji je vrlo važan za građane Srbije i poslao poruku koja je nama bila bitna“, rekao je Jovanov.
Tokom rasprave govorilo se i o deponiji „Duboko“ kod Užica i merama koje je Vlada Srbije preduzela nakon požara na toj deponiji.
Poslanik Zeleno-levog fronta Bogdan Radovanović rekao je da je podneo amandman kojim zahteva pomoć za devet lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga, koje su osnivači deponije „Duboko“.
On je tvrdio da je deponija „upropašćena nestručnim upravljanjem“ i da je posledica toga zagađenje životne sredine.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je da je Vlada Srbije nakon požara preduzela mere kako bi sprečila dalje zagađenje.
Navela je da je postavljeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, čime je, prema njenim rečima, sprečeno zagađenje Turskog potoka, kao i da je pripremljen postupak za sanaciju, rekultivaciju i delom remedijaciju područja.
Pavkov je najavila da će ove godine početi realizacija ugovora za sanaciju i rekultivaciju deponije.
„Tako da, mi smo ti koji delujemo, koji rešavamo stvari na terenu i mi smo ti koji ćemo sanirati, rekultivisati deponiju i koji ćemo strateški pristupiti šta kasnije sa regionalnim centrom da se radi“, navela je Pavkov.
Poslanici o Kosovu i Metohiji, zaradama, saobraćaju i vodosnabdevanju
Poslanici su danas postavljali i pitanja predstavnicima izvršne vlasti o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, mogućem otvaranju mosta na Ibru, isplati zaostalih zarada, postavljanju stacionarnih radara u Obrenovcu i problemima sa vodosnabdevanjem.
Poslanica „Mi – snaga naroda“ Ana Ivanović pitala je zašto služba JAT „Privredna avijacija“ nije angažovana na gašenju požara, a u vezi sa mogućim otvaranjem mosta na Ibru pitala je koje su snage zadužene za održavanje mira na Kosovu i Metohiji i pod čijom su ingerencijom.
Pitala je i da li se pokušava da se proces vrati u okrilje Ujedinjenih nacija, kao i da joj se dostavi integralni tekst odgovora KFOR-a u vezi sa zahtevom Beograda da se 1.000 srpskih vojnika vrati na Kosovo i Metohiju.
Poslanik Ujedinjene seljačke stranke Milija Miletić pitao je kada će biti isplaćene zaostale zarade radnicima koji su do 2008. godine izgubili posao i tužili svoje firme.
Posebno je ukazao na slučaj bivših radnika Robne kuće Beograd, među kojima su, kako je rekao, i građani sa područja njegove opštine Svrljig.
Poslanik Pokreta socijalista Đorđe Komlenski postavio je pitanje MUP-u, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Gradu Beogradu i gradskom sekretarijatu za saobraćaj o postavljanju stacionarnih radara u Obrenovcu.
On je naveo da je gradska opština Obrenovac još u aprilu dostavila inicijativu za postavljanje radara, nakon što je Komisija za bezbednost u saobraćaju prihvatila zahtev Mesne zajednice Stubline i peticiju koju je, kako je rekao, za kratko vreme potpisalo više od 3.000 građana.
Radari bi, prema njegovim navodima, trebalo da budu postavljeni zbog učestalih saobraćajnih nezgoda na državnim putevima 1. B reda 26, odnosno Šabačkom putu, i 2. A reda 144, odnosno Valjevskom putu.
Poslanica Zeleno-levog fronta Anđela Ruvidić pitala je ministra poljoprivrede da li država zna koliko građana nema redovno i bezbedno snabdevanje vodom za piće.
Ocenila je da restrikcije vode nisu samo posledica suše, već i posledica lošeg upravljanja, i navela da nedostatak vode za piće predstavlja pitanje kojim država mora da se bavi.
Predsedavajuća sednici, potpredsednica Skupštine Marina Raguš, podsetila je da je danas poslednji četvrtak u mesecu i da će članovi Vlade Srbije biti u parlamentu od 16 do 19 časova, kada će odgovarati na pitanja poslanika.
