Slovenački birači odbacili su na referendumu zakon o parlamentarnim istragama, dok su podržali tri predloga vladajuće koalicije koji se odnose na obavezni rad za korisnike socijalne pomoći, pravo državljana trećih zemalja da glasaju na lokalnim izborima i ukidanje obavezne pretplate za javni servis RTV Slovenija.
Prema gotovo konačnim rezultatima Državne izborne komisije Slovenije, protiv zakona o parlamentarnim istragama glasalo je 50,5 odsto birača, a za njegovo usvajanje 49,5 odsto. Ovaj rezultat predstavlja preokret u odnosu na prve procene tokom izborne večeri, kada je izgledalo da predloženo zakonsko rešenje ima većinsku podršku.
Zakon je predviđao ograničavanje kruga osoba koje mogu da podnesu žalbu u postupcima parlamentarnih istraga. Referendum su pokrenule organizacije civilnog društva nakon što je parlamentarna većina predvođena desnicom usvojila zakon u maju.
Rad kao uslov za socijalnu pomoć dobio najveću podršku
Od tri savetodavna referenduma, najveću podršku dobio je predlog da se radni angažman uvede kao obavezan uslov za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć. Za ovu meru glasalo je 61,2 odsto birača, dok je protiv bilo 38,8 odsto.
Promenu pravila prema kojima državljani trećih zemalja mogu da učestvuju na lokalnim izborima podržalo je 55,9 odsto učesnika referenduma. Predlogom se predviđa uskraćivanje prava glasa tim građanima, u skladu sa zakonskim izmenama koje je vladajuća većina usvojila u junu.
Za ukidanje obavezne pretplate, kojom se najvećim delom finansira RTV Slovenija, izjasnilo se 50,7 odsto birača. Rezultat pokazuje tesnu većinu za promenu načina finansiranja javnog emitera, ali sam po sebi ne znači da je novi model finansiranja već utvrđen.
Janša kritikuje kampanju protiv zakona
Premijer Janez Janša izjavio je tokom izborne večeri da je Slovenija „uglavnom prošla test zdravog razuma“. Međutim, njegova izjava data je pre nego što je postalo jasno da je zakon o parlamentarnim istragama odbačen.
Janša je pohvalio veliku izlaznost i poručio da će vlada poštovati volju birača. Istovremeno je kritikovao protivnike zakona, tvrdeći da su uspeli da predložene izmene predstave kao oblik političke policije. U tom kontekstu pomenuo je i nekadašnju jugoslovensku tajnu službu UDBA, poznatu po progonu političkih protivnika.
Posle objavljivanja rezultata, Janša je referendum opisao kao uvod u naredno veliko političko pitanje – obavezujuće izjašnjavanje o ekonomskom zakonu koji vladajuća koalicija smatra važnim za razvoj Slovenije.
Predložene mere uključuju značajna poreska smanjenja i izmene sistema penzija i doprinosa za socijalno osiguranje. Dok vlast paket predstavlja kao podsticaj privredi i razvoju, kritičari upozoravaju da bi koristi mogle biti neravnomerno raspoređene i da bi posledice mogle da se odraze na sistem socijalne zaštite.
Premijer je kritikovao i saradnju Pokreta za slobodu sa sindikalnim konfederacijama tokom kampanje, ocenjujući da ona dovodi u pitanje političku neutralnost sindikata.
Izlaznost među najvećima u istoriji zemlje
Na četiri referenduma održana u nedelju, prema gotovo konačnim podacima, glasalo je oko 53 odsto birača. To je jedan od najvećih odziva na referendumska izjašnjavanja u Sloveniji od proglašenja nezavisnosti.
Veća izlaznost zabeležena je 2003. godine, kada su građani odlučivali o pristupanju Evropskoj uniji i NATO-u, a na birališta je izašlo više od 60 odsto birača.
Nedeljni rezultati doneli su mešovitu poruku slovenačkoj vlasti: birači su podržali više predloga vladajuće koalicije, ali su odbacili zakon o parlamentarnim istragama koji je bio predmet jedinog obavezujućeg referenduma.
Ishod glasanja tako istovremeno predstavlja podršku pojedinim promenama u socijalnoj i medijskoj politici i upozorenje da vladajuća većina ne može unapred da računa na podršku javnosti za sva institucionalna rešenja.
M. T.
