Najava novog ekonomskog programa usmerenog na penzionere i socijalno ugrožene građane, zajedno sa nastavkom velikih infrastrukturnih projekata, pokazuje nastavak ekonomske politike zasnovane na kombinaciji socijalne podrške i javnih investicija kao ključnih pokretača rasta.
Prema izjavama ministra finansija Siniše Malog, novi paket mera biće usmeren na jačanje kupovne moći najranjivijih kategorija stanovništva, uz istovremeno zadržavanje fiskalne stabilnosti i nastavak investicija u kapitalne projekte.
Ekonomska politika Srbije u poslednjoj deceniji u velikoj meri se oslanja na javne investicije, pre svega u infrastrukturu, koja je predstavljena kao ključni pokretač privrednog rasta i privlačenja stranih direktnih investicija.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je trenutno u izgradnji oko 435 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, dok ukupna izgrađena mreža od 2013. godine značajno prevazilazi period prethodnih decenija, što vlasti koriste kao indikator ubrzane modernizacije infrastrukture.
U ekonomskom smislu, ovakav model rasta zasniva se na visokom učešću javnih ulaganja u BDP, uz očekivanje da će infrastrukturni projekti imati dugoročne efekte na produktivnost i regionalnu integraciju privrede.
Istovremeno, najavljeni socijalni paket predstavlja nastavak politike direktne podrške stanovništvu, koja u uslovima povišene inflacije ima za cilj očuvanje realnog raspoloživog dohotka, posebno kod penzionerske populacije i socijalno ugroženih grupa.
Ekonomisti ovakav pristup najčešće posmatraju kao kombinaciju kratkoročnih fiskalnih mera i dugoročnih razvojnih investicija, pri čemu ključni izazov ostaje održavanje ravnoteže između socijalne potrošnje i fiskalne održivosti.
U narednom periodu, efekti ovakvog modela zavisiće od dinamike rasta, inflacije i sposobnosti ekonomije da generiše dovoljno privatnih investicija koje bi pratile javni sektor.
M. T.
Foto: TANJUG/AMIR HAMZAGIĆ
