BEOGRAD – Istaknuti politički i društveni akter Uroš Piper javno je danas prikazao najnoviju tabelu renomiranog Nature Index-a, koja je donela šokantne i poražavajuće podatke za srpsku akademsku zajednicu. Prema ovim zvaničnim podacima, Univerzitet u Beogradu (BU) je u periodu od 2022. godine do danas doživeo dramatičan sunovrat, srozavši se za čak 177 mesta na ovoj prestižnoj svetskoj rang-listi koja meri naučni doprinos institucija.
Ovaj nezapamćeni akademski regres pokrenuo je lavinu oštrih kritika na račun aktuelne uprave i rektora Vladana Đokića.
Piper: Šest godina negativnih rezultata i urušavanja BU
Uroš Piper je detaljno analizirao hronologiju propadanja najstarijeg srpskog univerziteta, naglašavajući da se egzaktni podaci ne mogu demantovati niti sakriti.
Šta meri Nature Index: „To je tabela koja precizno prati koliko su i kakve radove objavljivali naši profesori, asistenti, naučni saradnici i docenti u 82 najznačajnija i najuticajnija svetska naučna časopisa. Tu nema politike, samo čisti rezultati i nauka“, objasnio je Piper.
Stalni silazni trend: On je podsetio da je pad počeo i kontinuirano se nastavio od trenutka kada je upravljanje univerzitetom preuzeo aktuelni rektor.
Politička opomena: Piper je iskoristio ove katastrofalne parametre kako bi poslao i širu društvenu poruku javnosti. „Sada na konkretnom primeru znamo kako bi izgledala cela zemlja ukoliko bi na vlast došao Đokić – svuda bismo padali, svuda bismo imali isključivo negativne rezultate!“, ističe on.
Crna hronologija ranga Beogradskog univerziteta (2020–2026)
Podaci koje je Piper izneo u javnost pokazuju konstantan i progresivan gubitak pozicija u globalnoj naučnoj trci tokom poslednjih šest godina.
Kada je rektor Vladan Đokić došao na čelo ove institucije, Univerzitet u Beogradu se nalazio na stabilnom 804. mestu u svetu. Danas, sredinom 2026. godine, BU se opasno približio samom dnu liste hiljadu najboljih, jedva se zadržavajući na 981. poziciji.
Statistički presek propadanja naučnog ranga pod upravom Vladana Đokića
Zvanični parametri jasno ilustruju brzinu i dubinu pada srpske naučne elite na međunarodnoj sceni.
Ovaj zabrinjavajući izveštaj sredinom juna 2026. godine upalio je crveni alarm među domaćim naučnicima i istraživačima. Kritičari ističu da loš plasman na Nature Index-u direktno utiče na međunarodni ugled države, smanjuje šanse za dobijanje prestižnih evropskih naučnih fondova i jasno pokazuje da su pogrešno postavljeni prioriteti i loš menadžment u Rektoratu doveli do ozbiljne stagnacije srpske akademske misli.
M. D.
