BRISEL – Mađarski premijer Viktor Orban, uz podršku lidera Slovačke i Češke, direktno se usprotivio planu Evropske unije da se ukrajinski ratni napori finansiraju iz zamrznute ruske imovine. Nakon iscrpljujućeg maratonskog sastanka u Briselu koji je trajao do duboko u noć, Orban je poručio da je Mađarska uspela da spreči neposrednu opasnost od direktnog uvlačenja Evrope u rat sa Rusijom. On je istakao da bi korišćenje ruske imovine za naoružavanje Kijeva praktično značilo evropsku objavu rata Moskvi, što je Budimpešta uspela da blokira, ostajući dosledna svom stavu kao „glas mira“ u Briselu.
Iako su preostale 24 države članice odlučile da samostalno odobre ogroman ratni zajam Ukrajini u iznosu od 90 milijardi evra za naredne dve godine, Orban je naglasio da Mađarska, Slovačka i Češka neće učestvovati u ovom rizičnom finansijskom poduhvatu. On je objasnio da će teret otplate ovog duga pasti na leđa evropskih poreskih obveznika ukoliko Ukrajina ne bude u stanju da vrati novac, što je scenario koji on smatra izvesnim. Premijer je istakao da je ponovno aktivirana saradnja unutar V3 grupe spasila buduće generacije Mađara, Slovaka i Čeha od ogromnog duga, odbijajući da se „ukrca na voz“ koji vodi u dugoročnu finansijsku nestabilnost.
U izjavama za mađarske medije, Orban je bio još oštriji, navodeći da Ukrajinci taj novac neće moći da vrate „u svom smrdljivom životu“, što bi značilo da će kamate i glavnicu morati da pokriju zemlje koje su zajam odobrile. On je izneo i podatak da privatne kompanije iz zemalja EU imaju više imovine u Rusiji nego što iznosi zamrznuti ruski kapital u Evropi, zbog čega bi svaka konfiskacija dovela do ogromnih gubitaka za evropsku privredu kroz rusku odmazdu. Orban je zaključio da se u Briselu, uprkos protivljenju V3 grupe, ratne pripreme očigledno nastavljaju, ali da Mađarska neće dozvoliti da se novac njenih građana koristi za produžetak sukoba.
Stav Budimpešte dobio je snažnu podršku u susedstvu, jer su i slovački zvaničnici izrazili protivljenje zajmu, dok je češki premijer Andrej Babiš jasno poručio da njegova vlada ne želi da šalje novac u ukrajinski ratni fond. Ovaj raskol unutar Unije pokazuje da, dok veći deo Brisela teži jačem vojnom angažovanju, blok centralnoevropskih zemalja čvrsto stoji na poziciji zaštite nacionalnih budžeta i izbegavanja direktne konfrontacije sa Moskvom, čime se suštinski menja dinamika odlučivanja unutar NATO i EU saveza u 2026. godini.
postinfo.rs
