Postoje priče koje zvuče kao urbana legenda, a onda shvatiš da iza njih stoje datumi, svedoci i tragovi po internetu. Kajl Makdonald, tada 26-godišnji Kanađanin iz Montreala, 12. jula 2005. postavlja fotografiju jedne crvene spajalice i javno obećava sebi igru: menjaće je za nešto „malo bolje”, pa opet, sve dok ne dođe do kuće. BBC i veliki severnoamerički mediji kasnije su to opisivali kao najčistiji primer upornosti u doba oglasa i slučajnih poznanstava. Neki prepričavaju da je bilo 12 razmena, ali hronologije koje su kružile u javnosti najčešće navode 14 koraka do finala.
Prva razmena zvuči skromno: spajalica za hemijsku olovku u obliku ribe, pa istog dana olovka za ručno izrađenu kvaku iz Sijetla. Zatim putuje do Amhersta i menja kvaku za kamperski rešo, pa u Kaliforniji rešo za Hondin agregat. U Njujorku, 16. novembra 2005, agregat prelazi u čudan paket nazvan „instant žurka”: prazno bure, obećanje piva i neonski znak, što je već mirisalo na priču koju ljudi pamte. Osam dana kasnije, 8. decembra 2005, komičar i radio-lice Mišel Baret menja taj paket za motorne sanke „ski-du”.
Od tog trenutka, priča dobija filmскu brzinu: sanke postaju putovanje u Jaku u Britanskoj Kolumbiji, jedno mesto na tom putovanju prelazi u kamion-kutiju, a kamion zatim u ugovor za snimanje muzike u Ontariju. Sledeće razmene zvuče kao san: ugovor za godinu dana stanarine u Finiksu, stanarina za jedno popodne sa Alisom Kuperom, pa to popodne za KIS-ovu motorizovanu snežnu kuglu. U junu 2006. ta kugla završava kod glumca Korbina Bernsena, koji daje ulogu u filmu „Donna on Demand”, a onda, u julu 2006, dolazi poslednji obrt koji je prenosila i kanadska štampa: grad Kipling u Saskačevanu nudi kuću na adresi 503 Main Street u zamenu za tu filmsku ulogu. Datum se pamti kao simbol: 12. jul 2006, tačno godinu dana od starta.
U toj priči nema magije, osim jedne: Kajl je razumeo da ljudi ne razmenjuju predmete, nego priče o sebi. Svaka njegova ponuda bila je mala scena u kojoj je druga strana dobijala razlog da kaže „da”. I zato spajalica nije postala kuća zbog sreće, nego zbog toga što je neko uporno, korak po korak, pretvarao slučajnost u plan.
S.B.
