Crna Gora bi mogla postati naredna članica Evropske unije do 2028. godine, izjavio je premijer Milojko Spajić u razgovoru za Euronews, ocenjujući da zemlja ima realnu šansu da završi pristupne pregovore u ubrzanom tempu i time, kako je naveo, “pokrene novi talas proširenja” u regionu Zapadnog Balkana.
Crna Gora se, prema rečima premijera Milojka Spajića, nalazi u završnoj fazi priprema za ubrzani evropski put i može postati „pozitivan primer“ za ostale zemlje kandidate u regionu. On je u intervjuu za Euronews ocenio da trenutni politički i institucionalni momentum u Evropskoj uniji ide u prilog procesu proširenja.
Spajić je Crnu Goru opisao kao „mali uzorak Zapadnog Balkana“, ističući da bi uspešan završetak pristupanja mogao imati širi efekat na dinamiku evropskih integracija regiona. „Ako se ovaj model pokaže uspešnim, mogao bi da ubrza evropski put i drugih država kandidata“, poručio je on.
Tokom nedavnog samita EU i Zapadnog Balkana, evropski zvaničnici ocenili su da je Crna Gora trenutno najnapredniji kandidat u procesu pristupanja. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je da je članstvo Podgorice „na dohvat ruke“, dok je predsednik Evropskog saveta istakao da je realno očekivati ulazak do 2028. godine, ukoliko se nastavi tempo reformi.
Crna Gora je kandidat za članstvo u EU od 2010. godine, a pregovore je otvorila 2012. godine. Iako proces traje više od decenije, zvaničnici u Briselu sada ocenjuju da je zemlja napravila značajan napredak u usklađivanju sa evropskim standardima, posebno u oblasti vladavine prava i spoljne politike.
Spajić je naveo da je Crna Gora već u značajnoj meri usklađena sa evropskim i bezbednosnim politikama, uključujući članstvo u NATO-u i korišćenje evra kao zvanične valute. To, kako je ocenio, predstavlja dodatnu prednost u odnosu na druge kandidate u regionu.
Istovremeno, evropski pristup proširenju zasniva se na takozvanim pregovaračkim klasterima, koji obuhvataju reforme u oblasti ekonomije, pravosuđa, javne uprave i zaštite ljudskih prava. Napredak u tim oblastima ostaje ključan uslov za zatvaranje pregovaračkih poglavlja.
Spajić je poručio da evropski kontekst dodatno dobija na značaju zbog globalnih bezbednosnih i ekonomskih izazova, uključujući energetsku stabilnost i geopolitičke tenzije, zbog čega je, kako je naveo, „ujedinjena Evropa strateški odgovor na savremene krize“.
U Briselu se, prema oceni evropskih zvaničnika, proširenje sve više posmatra kao geopolitički prioritet, a ne samo tehnički proces, što dodatno otvara prostor za ubrzanje integracije zemalja Zapadnog Balkana, pre svega onih koje su već dostigle viši nivo usklađenosti sa EU standardima.
