Ceremonija u Memorijalnom kompleksu Misija Halijard počela je preletom aviona Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država i padobranskim skokom kojim je prikazano zajedničko delovanje američkih i srpskih vojnih snaga.
Izaslanik predsednika Republike Milorad Veljović je istakao hrabrost i humanost srpskih vojnika i meštana koji su, rizikujući sopstvene živote, pružali utočište i pomoć američkim vazduhoplovcima.
„Srpski narod je uvek pokazivao i dokazivao osećaj za pravdu i humanost i u najtežim trenucima svoje slavne istorije. Ni nadmoćnija fašistička sila nije mogla da pokoleba srpske seljake i borce da sprovedu akciju spasavanja o kojoj će se decenijama pisati u udžbenicima. Ovo je jedna dirljiva ratna drama, koja bez obzira na obim i veličinu operacije, mnogo govori o karakteru jednog naroda da i u nemogućim uslovima pruži solidarnost i pokaže jedinstvo zarad višeg cilja, slobode i bolje budućnosti za generacije koje dolaze“, naglasio je Veljović.
On je ukazao na obavezu da se ovaj herojski čin sačuva od zaborava i neguje sećanje na savezništvo u borbi za slobodu.
Predsednik Fondacije Misija Halijard Džon Kapelo prisetio se svog prvog dolaska na Galovića polje, kada, kako kaže, nije bilo spomen-obeležja i istakao da se danas, nakon skoro više od 20 godina, ovaj dan obeležava ne samo kao deo istorije, već i kao osnov za budućnost odnosa dva naroda.
„U Sjedinjenim Američkim Državama ovaj proces se odvija na drugačiji način. Fondacija za obeležavanje Halijarda sarađuje sa više od 20 muzeja i dva univerziteta kako bi pomogla da se ova priča ispriča, a naš cilj je da uradimo još više. Ne sarađujemo samo sa univerzitetima i muzejima, već pokušavamo da pronađemo i sve porodice onih koji su spaseni. Dve takve porodice su danas ovde, a cilj nam je da ih povežemo sa srpskim porodicama koje su im pružile pomoć. Na taj način gradimo odnos koji prevazilazi istoriju zapisanu u knjigama i postaje živa istorija“, rekao je Kapelo.
Naglasio je da je Halijard primer požrtvovanosti, hrabrosti i časti srpskog naroda.
„U tom periodu imali su veoma malo, ali su dali toliko mnogo. Zato smatram da je ovo zaista dobar primer koji nam može pokazati kako bi trebalo da živimo, istakao je Kapelo.
Otpravnik poslova Ambasade SAD u Beogradu Aleksandar Titolo naglasio je da se danas proslavlja partnerstvo dva naroda koje traje već mnogo godina.
„Gradimo odnos zasnovan na poverenju, a ovaj događaj je njegov snažan simbol. Posebno je značajno to što je Vlada Srbije sada proglasila ovaj događaj državnim. To više nije samo privatno spomen-obeležje, već zvanično srpsko spomen-obeležje. To je veliki korak napred, ali želimo da učinimo još više kako bismo ispričali ovu priču, rekao je Titolo.
Dodao je da se, iako je kroz istoriju ovaj važan događaj bio potisnut i zaboravljen, godinama unazad obe strane trude se da to isprave, širenjem herojske priče u javnosti.
„Veliki deo naše zajedničke istorije je zaboravljen, ali upravo zato smo ovde. Želimo da podsetimo ljude na naše dugogodišnje partnerstvo ne samo da bismo ponovo ispričali jednu izuzetnu priču, već i da bismo radili na izgradnji poverenja u budućnosti. Mislim da možemo da očekujemo nastavak i unapređenje saradnje sa Srbijom, uključujući i vojnu saradnju. Ove godine smo mnogo toga uradili i imali veoma dinamičnu godinu, kako u bilateralnim odnosima, tako i kroz saradnju Srbije sa NATO-om. To su konkretni koraci ka izgradnji poverenja, kako bismo mogli da sarađujemo i suočavamo se sa različitim zajedničkim izazovima, naveo je Titolo.
Stiv Smit iz Severne Karoline, čiji je ujak pre više od osam decenija spasen je sa oko 500 drugih savezničkih pilota, rekao je da je došao na Galovića polje da zahvali srpskom narodu.
„Ovo je prilika da izrazim zahvalnost i poštovanje prema svim Srbima zbog njihove hrabrosti i svega što su učinili kako bi se brinuli o mom ujaku dok je bio ovde, pre 82 godine, rekao je Smit.
Naveo je da se u SAD veoma malo zna o Misiji Halijard.
„Pokušavamo da to promenimo, dok u Srbiji interesovanje postaje sve veće zahvaljujući našem dolasku, dodao je on.
Ministar za evropske integracije u tehničkom mandatu Nemanja Starović rekao je da ova fascinantna istorijska epizoda predstavlja čvrst temelj na kojem treba da gradimo i sadašnjost i budućnost Srbije, kao i srpsko-američkih odnosa.
„Kada govorimo o operaciji Halijard, odnosno Vazdušnom mostu, reč je o najvećoj akciji spasavanja američkog vojnog osoblja iza neprijateljskih linija ikada u celokupnoj istoriji. Istina o ovoj operaciji decenijama je bila potiskivana u komunističkoj Jugoslaviji, ali se o njoj nije mnogo govorilo ni u Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Starović.
Istakao je da je veoma sam ponosan na to što je Vlada Srbije pre dve godine uvrstili obeležavanje operacije Halijard u zvanični državni program, u tradiciju obeležavanja značajnih godišnjica i datuma Srbije, uz veliku podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Iz godine u godinu vidimo da se ova manifestacija obeležava na sve višem i sve značajnijem nivou, istakao je ministar i podsetio da je u julu zvanično otpočeo strateški dijalog Srbije i Sjedinjenih Američkih Država koji sveobuhvatnu platformu saradnje koja prevazilazi okvire diplomatije i spoljno-političkih službi i uključuje različite departmane, odnosno ministarstva sa naše strane.
Prema rečima Starovića sve to otvara vrata za značajne američke investicije u Srbiji, bilo da je reč o infrastrukturi, energetici ili savremenim tehnologijama, koje bi u narednim godinama mogle dostići čak 20 milijardi dolara.
Ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti predvodio je izaslanik predsednika Republike Milorad Veljović, a u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije venac na spomenik Misiji Halijard položio je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović.
Tokom operacije Vazdušni most, poznate i kao misija Halijard, 1944. godine je sa okupirane teritorije Jugoslavije vazdušnim putem evakuisano više od 500 savezničkih vazduhoplovaca. Središte operacije bili su Pranjani, gde su meštani na Galovića polju izgradili improvizovanu poletno-sletnu stazu i do evakuacije pružali utočište i pomoć članovima oborenih posada.
